Прва асоцијација - Ода радости; 250 година је од Бетовеновог рођења

Мото Бонског обележавања годишњице био је „Поново откријте Бетовена", а лого манифестације „BTHVN2020" можда је прави начин за то. Назив логотипа произашао је из заоставштине композитора,који се повремено на својим партитурама и писмима потписивао без самогласника - „BTHVN".

Сваком од ових слова организатори су дали по једну немачку реч, која је кључна за разумевање Бетовенове личности - слово „B" иде уз назив Бетовеновог родног града „Bonn", слово T прво је слово речи „Tonkünstler" што значи „композитор", речи на слово „H - Humanist" и „V - Visionär" откривају да је Бетовен био хуманиста и визионар, последње слово „N" иде уз реч „Natur" и упућује на Бетовенову велику љубав према природи. 

У складу са тим, предлажемо неколико Бетовенових композиција које представљају музички пандан поменутим аспектима његове личности.

„Клавирски квартет" број 3 у Це дуру, из 1785. године. Ово је једна од његових првих композиција, настала у родном Бону, где је Бетовен провео 22 године живота. Прва музичка знања о свирању клавира и виолине стекао је од строгог оца, а већ са 8 година имао је наступ пред публиком. Његов композиторски рад из овог периода још увек није имао потпуно индивидуални израз, о чему сведочи и поменути квартет чији звук неодољиво подсећа на Моцарта.

„Ода радости" прва је композиција на коју помислимо када чујемо његово име. Заједно са IX симфонијом, којој припада, спада у најчешће извођена Бетовенова дела. Као композитор био је индивидуалиста, у сталној потрази за уметничком обновом, без пристајања на компромисе. Утицао је на генерације композитора и извођача. „Ода радости" је проглашена званичном химном Европске уније 1985. године.

III симфонија „Ероика", иде уз Бетовенову личност хуманисте. Снажно је подржавао вредности француске револуције - слободу, једнакост, братство. У његовом стваралаштву видљиви су француски утицаји из доба револуције, а претпоставља се да је „Ероика" посвећена Наполеону Бонапарти.

Гудачки квартет „Разумовски" оп 59, бр. 2 у е молу, као и остала три од четири „Разумовски" квартета сведоче о Бетовену визионару. Његове композиције превазилазиле су оквире жанра и постављале нове стандарде. На компоновање ових квартета пренео је симфонијски начин мишљења и тим путем продубио овај жанр.

VI „Пасторална" симфонија - У време када је настала није било уобичајено да се симфонијски ставови именују, ипак сваки став у „Пасторалној" симфонији има свој назив I „Буђење радосних осећања при доласку на село", II „Сцена на потоку", III „Весели скуп сељака", IV „Oлуја", V „Песма пастира. Осећање радости и захвалности након олује". Ово дело у потпуности осликава Бетовенову љубав према природи у којој је проналазио мир, самоћу и инспирацију.