Уметност књижевног превођења – изазови у време вештачке интелигенције и машинског превођења

Од врхунских књижевних преводилаца са француског, немачког, енглеског, руског, турског и италијанског језика сазнајемо шта мисле о свом позиву. Њихови есеји осветљавају природу саме делатности, место које заузима и њену будућности у време постојања Гугла и вештачке интелигенције, али и изазове позива у доба владавине „политичке коректности“.

Отварајући „унутрашњи свет“ процеса превођења говоре и о одговорности према неговању доброг језика и откривају однос писца и преводиоца.

„То је један специфичан приступ, ауторски приступ писцу, читање изблиза без неке велике дистанце – то је за мене превођење. У циљу истраживања комплетног контекста у коме настаје писање његово и њега самог. А то је опет концепт истраживања уметничког бића, књижевног бића, књижевности уопште, шта је уметност, шта је књижевност“, сматра Жарко Радаковић, књижевник и књижевни преводилац.

Било да је превођење за њих „уметност проналажења једине, и једине праве, речи у сопственом језику“, „захтеван, племенит, исцрпљујући и повремено усхићујући позив“ или пак, „ходање по жици између двају понора“, свом позиву приступају с љубављу и потпуно су му посвећени. А позив неупоредиво важан у културној размени и развоју друштва, није довољно вреднован.

„Преводиоци га не потцењују, али је посао потцењен материјално, пре свега, не само код нас. Потцењен је у смислу прећуткивања. Напросто преводилац се изоставља када год се говори о преведеној књизи. Врло врло често се његов удео изоставља као да постоји само издавач и само писац. Преводилац је ту негде“, наглашава Јелена Стакић,књижевни преводилац.

Иако је превођење тема разматрана још од античке Грчке, у новије време, можда и због машинског превођења, чини се да је све мање важна, каже Гордана Ђерић, идејни творац зборника Имитатори гласова који на свеобухватан начин говори о књижевном превођењу.

„Ако постоје тематизације оне су заправо ускостручне – филолошке, лингвистичке, књижевно теоријске, историјске, када имамо поновљене преводе, али шири аспект, ширу перспективу која укључује и социолошку раван, и геополитичку, и да кажемо, хијерархијску, немамо. Немамо дакле, један шири оквир који би отварао питања не само важна за преводилаштво, књижевно него питања важна за свако друштво“, наводи др Гордана Ђерић, уредница зборника Имитатори гласова.

Истраживање се наставља јер су драгоцена искуства и ставови и других преводилаца. Још један зборник са новим радовима планиран је на јесен.