Како су Црнотравци градили симболе Београда – изложба о вредним неимарима на Калемегдану

О томе шта су Црнотравци градили у 19. и у првој половини 20. века, видеће се на изложби која се отвара у четвртак, 14. марта у 14 сати у сали Завода за заштиту споменика културе Града Београда на Калемегдану. О изложби су за РТС говорили професор Бошко Стевановић, председник Удружења Црнотраваца, професор др. Владан Кузмановић, декан Грађевинског факултета и Бојана Ибрајтер Газибара, руководилац Сектора за истраживање и валоризацију Завода за заштиту споменика културе Града Београда.

„Тај пут је био веома трновит. Црнотравци су веома паметни, вредни, радни људи. Зашто су као грађевинари познати? Зашто је грађевинарство једина грана где ви можете да зарадите паре и када сте, да тако кажем, млади, онда су деца од седам, осам, десет година помагала родитељима, учила занат, и на тај начин се то, да тако кажем, ишло је с колена на колено“, рекао је Стевановић и додао да Удружење Црнотраваца у Београду, постоји већ више од 50 година и да је веома активно. Између осталог, подигли су споменик Црнотравцу Неимару у Чубурском парку, и исти такав у Црној Трави.

„Идеја за ову изложбу је настала управо из тога што ја мислим да већина, поготово старих суграђана наших, а и Београда, па и широм бивше Југославије, кад питате се за Црнотравце, сви знају, да су то чувени наимари и градитељи, а кад их питате да вам конкретно кажу неке објекте, па ретко ће ко то баш знати. Управо је та идеја наша била да направимо изложбу где ће се приказати објекти у Београду. Наравно, постоје објекти и у Нишу и у Скопљу и широм наше бивше СФРЈ. Ми смо неких 70,80 објеката нашли које су Црнотравци радили пре Другог светског рата у Београду. И то, наравно, објекте од јавног значаја, нисмо узимали у обзир приватне стамбене зграде“, објаснио је проф. Стевановић.

Каже да су за изложбу, из Завода за заштиту споменика културе Града Београда, издвојили око 30 објеката који су иначе под заштитом.

Црнотравци мистријом „освајали" и Ниш и Скоље

Говорећи о томе куда су се Црнотравци као неимари, печалбари или дунђери најпре упутили, гост Јутарњег програма каже да су они за послом ишли не сако ка Београду, већ ка Нишу али и према Скопљу.

„Ја бих најпре рекао да, иако су основне делатности Грађевинског факултета – образовање, наука, истраживање и струка, ми препознајемо и шири значај, дакле, допринос грађевинарства укупној културној и историјској баштини Републике Србије, наравно и Београда. И у том смислу је значајна ова изложба. Ми смо већ организовали једну такву изложбу, јер препознајемо тај значај, да кажем, као најстарије и водеће високошколска установа из области грађевинарства.

Направили смо једну изложбу у Српској Академији наука и уметности – Великани српског градитељства, која је приказана 2022. па је била приказана и у Крагујевцу и некако је као природан след свега тога дошла и ова изложба о Црнотравцима, неимарима градитељима Београда. Са одушевљењем смо заиста прихватили ову идеју Удружења црнотраваца и Завода за заштиту споменика културе Београда. И ево, учешћем у овој изложби, дакле, ми истичемо тај значај доприноса грађевинарства нашој укупној културној и историјској баштини“, испричао је декан проф. др Кузмановић.

„Оно што мене фасцинира када видим све те објекте је заправо, како су ти мајстори, дунђери, печалбари, који нису имали никакво формално образовање, заправо градили у то време грандиозне објекте, како су имали практична знања, вештине. Имали су и храброст, па и осећај да могу те објекте да изграде. Да подсетим, у то време бетон на почетку није постојао и био је сасвим нов материјал који је био непознат. Градили су се углавном зидани објекти, није било савремених неких технологија грађења, система оплата и скела, дакле више се градило на искуство и на мајсторски осећај. И у томе су Црнотравци заиста били ненадмашни“, додао је декан Грађевинског факултета проф. Владан Кузмановић.

Изложба која посебно разоткрива печалбаре

Бојана Ибрајтер Газибара, руководилац Сектора за истраживање и валоризацију Завода за заштиту споменика културе Града Београда рекла је да је велико задовољство поново сарађивати са Грађевинским факултетом и са Удружењем Црнотраваца.

„Објекти који сте набрали, све су то споменици културе. То су најпрепознатљивији објекти у граду. Све оно што и гости града, и Београђани препознају као значајне објекте. Ми се увек бавимо годином изградње, стилом, истичемо ко су архитекте који су пројектовале те објекте, а сада први пут осветљавамо и доносимо и имена градитеља неимара Црнотраваца, и то је један нови аспект који додајемо на оно што је наша примарна делатност“, изјавила је Ибрајтер Газибара.

Аутори Изложбе су архитекта Татјана Виденовић, виши конзерватор Завода, и историчар уметности Огњен Тутић.

Говорећи о могућим наследницима вредних Црнотраваца, проф. Стевановић је рекао да из тих крајева данас има и писаца, и радитеља, и глумаца, и правника.

„У Црној Трави је била чувена средња Техничка грађевинска школа која сада постоји, али нема ђака. Морам да кажем да је Црна Трава неке 61. године, 13.600 и нешто становника имала по званичном попису. Сада можда има једно 600, 700 до 1.000, нема више. Тако да, нажалост, нема деце, слабо се то учи, слабо се ради тај мајсторски, да кажем, занат“, каже професор Стевановић.

О Храму Светог Саве

Порфесор Стевановић је споменуо нека од чувених неимарских имена Црне Траве.

„Најчувенији су Гоче и Милић Поповић, који су радили доста тих објеката по Београду. Када је требало да се гради Храм Светог Саве на Врачару, ту је била једна мала црква Светосавска, сада је требало направити другу цркву, значи да се сагради Храм. И тада су Гоче и Милић Поповић добили тај задатак, био је патријарх Варнава. Онда су Гоче и Милић Поповић рекли, – Добро, ми ћемо то да урадимо у рекордном року, али да нам нашег брата Мика Поповића, који је службовао у Скопљу, вратите за Београд. Тако да они су то урадили, ту цркву, малу Светосавску, за 47 дана, и њихов брат је дошао у Храм Светог Саве, где је 30 година био протојереј у самом храму, тако да је то једна занимљива прича“, испричао је председник Удружења Црнотраваца.

„Ова изложба је омаж свим тим пионирима градитељства, рекао бих, који су ударали темеље модерном српском и југословенском градитељству. Мени је као декану Грађевинског факултета интересантно што су Палату Албанија изградили неимари Црнотравци, али да напоменемо да је њу и пројектовао тада млади инжењер Ђорђе Лазаревић који је рођен у Црној Трави, који је био шеф Катедре за материјале и конструкције, после тога и академик Српске академије науке и уметности. И у то време, 1940. године, кад је изграђена, била највиша зграда на Балкану, па и дуго поред тога. Тако да су Црнотравци имали не само неимаре, него је било међу њима и инжењера, касније и пројектаната који су оставили печат у изградњи Београда“, рекао је проф. Кузмановић.