Биографија Милана Младеновића

"Милан је објашњавао због чега је важно бити креативан при избору рођенданског поклона за пријатеље. Уложена енергија сразмерна је међусобном уважавању. Описао је свој најновији покушај у том правцу. Од многобројних елемената инсталације запамтио сам вешалицу за одело и две порцуланска анђелчића у непристојној пози".

Тако је изгледао један од сусрета Милана Младеновића и Александра Жикића - тада новинара и рок критичара, данас и аутора књиге о Младеновићу. Симболично, београдској публици је представљена на месту на којем је група, тада под називом Катарина II, одржала први концерт.

"Ако сагледамо комплетну Миланову каријеру, она је све време ишла узлазном линијом. Он је сваки пут био све бољи у свему чиме се бавио. Био је сваки пут када се поново појави, био је бољи гитариста, био је бољи певач, бољи аутор, вођа групе и ако хоћете јавна личност", објашњава Жикић.

Жикић верује да би се књига свидела и Милану, јер ни на једној од 264 странице није нарушена приватност до које му је увек било стало. Истакнуте су, пре свега, професионалне особине, а на једној му завиди: уметничкој непоткупљивости.

"Он није дозволио да га околности у којима је деловао моделују, да праве од њега некакву аморфну масу коју ће прилагођавати својим тренутним потребама, него је са пуним уметничким интегритетом успевао да ради оно у чему је најбољи на најбољи могући начин, у таквим околностима", каже Жикић.

Доба које су обележили ЕКВ и Милан Младеновић, пријатељи и сарадници памте по романтици и креативности. Без њих, каже, ништа не би било исто.

"Чини ми се да би данашњи поглед на југословенску рок сцену имао једну озбиљну, рекао бих више лирску празнину да није било ЕКВ. Дакле, код њих је и музика, али и текст подједнаку снагу имао", сматра рок критичар Петар Јањатовић.

Милан Младеновић и готово сви музичари ЕКВ-а отишли су прерано. Можда физички али, показало се и вечерас у СКЦ-у, не и са сцене.