Иванка Лукатели: Балет је ствар тренутка

Kада би живот балерине Иванке Лукатели стао у бројке звучао би овако: Више од 5.000 пута појавила се на сцени од чега најмање 300 у "Лабудовом језеру" и исто толико у "Жизели". Kада је завршила двадесетпетогодишњу каријеру посветила се педагогији и кореографији и тако одржала више од 27.000 часова балета. Са Иванком разговарамо о њеном балетском путу, игри у иностранству, легату...

Једна сте од најнаграђиванијих балерина са ових простора, па колико је било тешко одвојити се од свих ових награда, повеља, фотографија, писама али и слика, породичних албума и поколонити их Музеју?

Уопште ми није било тешко зато што то није део мог посла. Награђивање није био део мог посла. Део мога посла је био да ја то волим, да уживам у томе и да мој живот има смисла за мене. Све оно што је успут дошло, право да вам кажем, не значе ми много, значиће генерацијама иза мене и зато је лепо да буду у легату. 

Kада млади балетски играчи погледају легат Иванке Лукатели по чему бисте волели да вас памте?

По вечитој младости, зато што младост није само лик. Младост је енергија. Моја публика је мене волела највише због моје енергије, када изађем на сцену моја енргија је била оно што сам ја изнутра. Оно што човек све крије од себе, изађе на сцену.

Једном приликом сте изјавили „о балету се мора стално учити". То је променљива материја. Kада погледате некад и сад - огромна је разлика". Па где је разлика када сте ви шездесетих почињали каријеру и данас?

Сада нам је много тежи живот наместо да нам буде лакши. Ту се балет још није пронашао, балет је остао један део историје, и требало би га чувати и зато мислим да је легат једна јако добра ствар. и ја сам заиста срећна што је то успело да се деси за мога живота а не кад одем.

Путовали сте доста. Живели сте и радили у Москви, Јапану, у Истанбулу, Панами, на Сицилији... па где вас је балет највише одушевио?

Оно што хоћете да научите у балету, то можете само у Русији. Тамо сам научила како су важне ситне ствари, мале ствари у изградњи једног лика, балетског лика, научила сам да савршенство не постоји, али јурити савршенство, е то постоји. И то је у балету јако важно.

Више од 300 пута одиграли сте лабудово језеро, ништа мање улога остварили сте и у "Жизели". Шта је најизазовније у каријери једне балерине и има ли нека улога за којом жалите?

Ја све што сам хтела да урадим, урадила сам. Не жалим ни за чим, жалим што моја улога у животу није била моћнија јер ја нисам имала времена за тај живот. Ја сам много радила и много сам играла, али кад се погледа уназад, можда не бих имала толико искуства и толико задовољства, срећна сам што се то завршава све на крају. Ако ниси остварен у животу, не можеш мирно ни да одеш из њега, а ја сам остварена.

Ви сте се остварили и као педагог и кореограф, а израчунали су да сте одржали више од 27.000 часова балета широм света. Kако данас посматрате балетску сцену и младе играче?

Ја сам се потрудила да бајка траје кроз младе са којима сам радилаи покушавала сам у животу да им објасним зашто је то много лепо зато што ће једног дана када се то заврши моћи да граде један други живот и да изабирају нешто друго. Имају велики спектар изазова. Није то само балет. Живот је изазов.

Иванка каже да је још много изазова пред њом. Осмех је не напушта јер је радују мале ствари: пријатељства, природа, јога, животиње и наравно балет коме је верна већ готово шест деценија.