Алегорија на брутални капитализам

Бестселер књижевнице Саре Груен Вода за слонове, који је од 2006. године на листама најчитанијих књига, дуго је био разлог да се најмоћније холивудске куће надмећу за право на филмску адаптацију.

Након што је освојила читаоце широм света, екранизована прича ових дана анимира и филмску публику.

Са амбицијом да сними љубавну причу већу од живота која неодољиво подсећа на Титаник, редитељ Френсис Лоренс упустио се у авантуру са тинејџерском звездом Робертом Патинсоном и оскаровцима Рис Видерспун и Кристофом Волцом.

Троје глумаца тумаче актере љубавног троугла, младог студента ветерине који због породиче трагедије напушта дотадашњи живот и придружује се дому чудака - циркусу браће Бензини, затим привлачну звезду циркуса и њеног мрачног и суровог супруга.

Прича смештена у време економске кризе крајем двадесетих и почетком тридесетих година прошлог века, познато и као Велика депресија, алегорија је на брутални капитализам и корпоративне системе што потврђује реченица из филма: „Циркус је држава са својим правилима и законима."

Борећи се за опстанак, чланови ове специфичне заједнице, као и читава Америка, крше правила, успостављајући закон јачег. За обичне раднике живот је тежак, док привилегована мањина ужива у шампањцу.

Ипак неке вредности попут љубави остају вечне.

„Филм је љубавна прича, али о другој шанси. Некада смо заробљени у свом животу, али ти неко пружи руку и спасе те", објаснила је Рис Видерспун, главна протагонисткиња филма.

Све осим баш љубави, у филму је дочарано аутентично, са акцентом на атмосферу у циркусу.

Недостаје дубина посебно између главних јунака, филмске хемије међу глумцима нема, што утиче не неубедљивост љубавне приче.

Према оцени критичара, филм би био далеко бољи да је уместо звезде Сумрак саге Патинсона одабран неко други коме би пошло за руком да оствари слојевит лик.

Ако не би ситничарили, филм Вода за слонове ваља погледати, посебно уколико се нађете у романтичном расположењу.