Филмови који су створили свет GTA – „Врелина“, „Лицe са ожиљком“ „Бони и Клајд“
Криминалистички класици, култне банде, филмски антихероји и спектакуларне потере део су препознатљивог света „Grand Theft Auto“ серијала. Иза многих његових ликова, прича и виртуелних градова крију се инспирације из филмова и телевизијских серија које су обележиле америчку популарну културу. Од „Ратника“ и „Лица са ожиљком“ до „Врелине“, велики број остварења помогао је да GTA постане један од најкинематографскијих серијала у историји видео-игара.
„Grand Theft Auto“ вероватно је најкинематографскији серијал видео-игара икада направљен.
Током готово три деценије, његови аутори преузимали су мотиве, ликове, атмосферу и препознатљиве визуелне елементе из великих гангстерских и акционих филмова, преносећи их у отворене светове препуне криминалаца, банди, потера и спектакуларних обрачуна.
Од прве игре из 1996. године до дуго очекиваног GTA 6, филмска уметност била је један од најважнијих извора инспирације за серијал. Ово су филмови и једна телевизијска серија који су оставили најдубљи траг.
„Ратници“ (The Warriors)
Култни филм Волтера Хила из 1979. године прати уличну банду са Кони Ајленда која покушава да се врати на своју територију после састанка у Бронксу. На путу до куће њени чланови суочавају се са нападима супарничких банди.
Филм је оставио снажан утисак на ауторе GTA серијала, што је потврдио и Сем Хаузер, један од оснивача компаније „Rockstar“.
„Ово је био један од наших омиљених филмова док смо радили на GTA 2. Био нам је велика инспирација за осмишљавање различитих уличних банди, али и добар узор за приказивање запуштених градских четврти“, рекао је Хаузер за часопис „Official PlayStation Magazine“.
Колико им се филм допао говори и чињеница да је „Rockstar“ касније направио сопствену адаптацију, која, упркос квалитету, није добила пажњу коју је заслужила.
„Лице са ожиљком“ (Scarface)
Филм Брајана де Палме из 1983. године, са Алом Паћином у улози Тонија Монтане, једно је од најважнијих остварења која су утицала на GTA.
Прича о успону и паду криминалца у свету нарко-бизниса у Мајамију поставила је стандарде за приказивање криминала, насиља, раскоши и безакоња.
Тони Монтана постао је један од најпрепознатљивијих филмских криминалаца, а његов пут од ситног извршиоца до моћног нарко-боса мотив је који се препознаје и у бројним играма из GTA серијала.
Утицај филма није се ограничио само на причу и ликове. Музика заснована на синтисајзерима снажно је утицала на звучни идентитет игара, а пет песама из филма нашло се и на музичкој листи GTA 3.
„Порок Мајамија“ (Miami Vice)
Криминалистичка серија из осамдесетих година, са Доном Џонсоном и Филипом Мајклом Томасом у главним улогама, била је једна од најважнијих инспирација за GTA Vice City, а њен утицај препознаје се и у најавама GTA 6.
Серија је дочарала гламур Мајамија, луксуз, ноћни живот и насиље повезано са трговином дрогом. Посебно је значајан био визуелни стил редитеља и продуцента Мајкла Мана, који је постао један од заштитних знакова серије.
„Начин на који Мајкл Ман користи боје и светлост је предиван. Мајами је и иначе прелепо место, па је светлост фантастична, али његова употреба ноћног осветљења чини све тако сјајним и привлачним“, рекао је Сем Хаузер за магазин „Edge“ 2012. године.
Хаузер је додао да је Ман био изузетно упућен и у употребу оружја, као и да је тим компаније „Rockstar“ разговарао са стручњацима који су радили на серији како би што верније приказао те детаље у игри.
„Добри момци“ (Goodfellas)
Утицај филмова Мартина Скорсезеа на GTA тешко је преценити. Насиље, криминал и хаос само су део онога што је ауторе привукло његовим остварењима. Важну улогу имају и теме живота имиграната у Америци, мушког идентитета, пријатељства, братства и издаје.
Посебно место припада филму „Добри момци“, који је толико утицао на серијал да је „Rockstar“ ангажовао Реја Лиоту да позајми глас Томију Версетију, главном јунаку игре GTA: Vice City.
Попут Скорсезеа, и аутори GTA игара велику пажњу посвећују музици. Зато су њихови виртуелни светови испуњени стотинама лиценцираних песама које стварају атмосферу и прате дешавања у игри.
Међу осталим Скорсезеовим филмовима који су утицали на серијал издвајају се „Таксиста“ (Taxi Driver) и „Зле улице“ (Mean Streets), посебно у играма чија је радња смештена у Либерти Сити.
„Дечаци из комшилука“ (Boyz n the Hood)
Филм Џона Синглтона из 1991. године био је једна од главних инспирација за GTA: San Andreas.
Радња игре смештена је у Лос Сантос деведесетих година, измишљени град заснован на Лос Анђелесу, у којем се смењују небодери, луксузне виле и сиромашне градске четврти.
Главни јунак Карл „Си Џеј“ Џонсон у великој мери подсећа на Треја Стајлса из Синглтоновог филма. Реч је о младићу који покушава да побегне од уличних банди и живота у криминалном окружењу, али га тај свет истовремено привлачи.
Утицај филма видљив је и у визуелном стилу игре, музици и ликовима, међу којима су репери, вође банди и корумпирани полицајци. Инспирацију су пружили и филмови „Menace II Society“ и „Colors“, као и остварење „Живети и умрети у Лос Анђелесу“ (To Live and Die in LA) из осамдесетих година.
„Карлитов пут“ (Carlito’s Way)
Брајан де Палма поново се нашао међу ауторима чији су филмови инспирисали GTA, овог пута захваљујући остварењу „Карлитов пут“ из 1993. године.
Ал Паћино тумачи Карлита Бригантеа, криминалца који излази из затвора и покушава да остави прошлост иза себе. Иако жели да се повуче из криминалног света, убрзо поново бива увучен у послове са дрогом и насиље.
Арт-директор компаније „Rockstar“ Арон Гарбат навео је да су сложени ликови из криминалног подземља у овом филму били једна од инспирација за GTA Vice City.
Сличан мотив препознаје се и у причи о Нику Белићу у GTA 4, чија је судбина обележена криминалним окружењем из којег не успева да изађе.
„Врелина“ (Heat)
Криминалистички филм Мајкла Мана из 1995. године, са Робертом де Ниром и Алом Паћином, једна је од најважнијих инспирација за GTA 5.
Де Ниро тумачи професионалног пљачкаша банака Нила Маколија, чији лик у великој мери подсећа на Мајкла де Санту, једног од главних јунака игре.
Велике и пажљиво испланиране пљачке, које су један од централних елемената GTA 5, подсећају на сцене по којима је „Врелина“ постала позната.
Сличност постоји и између филмског негативца Вајнгра и Тревора, другог главног јунака игре. Обојица су насилни, непредвидиви и изузетно опасни.
Манов приказ Лос Анђелеса такође је утицао на изглед Лос Сантоса – огромног, модерног и безличног града изложеног немилосрдној сунчевој светлости.
Поједини играчи препознали су и утицај филма „Драјв“ (Drive), који приказује стилизовани и насилни Лос Анђелес. Занимљиво је да је и редитељ тог филма Николас Виндинг Рефн био инспирисан GTA серијалом. Тако се круг утицаја затвара: филмови инспиришу игре, а игре потом постају инспирација филмским ауторима.
„Бони и Клајд“ (Bonnie and Clyde)
Филм из 1967. године, са Вореном Битијем и Феј Данавеј у главним улогама, један је од најважнијих узора за приче о криминалном пару у бекству.
Остварење Артура Пена најавило је нову еру америчког филма и поставило темеље за читав жанр прича о љубавницима који заједно беже од закона.
Бити и Данавеј остварили су упечатљиве улоге Бони и Клајда, а редитељ није избегавао ни експлицитне сцене насиља, које су постале једно од обележја филма.
Управо зато биће занимљиво видети како ће бити представљен однос главних јунака у GTA 6 и колико ће њихова прича бити сложена. Посебно је занимљиво питање да ли ће се аутори приближити суровом, сензуалном и адреналинском стилу филма Сема Пекинпоа „Бекство“ (The Getaway).
