Одисеја без Грка кô гирос без цацикија – бурне полемике око Нолановог блокбастера

Још од античких времена па до данас, Грци су спремни да се споре око тога коме припада прича о Јелени Тројанској, слављеној као најлепшој жени на свету. Премијера новог филма „Одисеја“, у режији Кристофера Нолана, изазвала је огромно интересовање публике широм света, али и контроверзе у Грчкој.

У земљи у којој се Хомеров еп изучава још од седмог разреда основне школе, расправе о његовој филмској адаптацији веома су честе и живе. Колико се Нолан држао Хомеровог изворног дела? Зашто међу глумцима нема ниједног Грка? И зашто Јелену, чија је лепота према миту покренула хиљаду бродова, тумачи тамнопута глумица?

Продукција филма добила је око 6,5 милиона евра субвенција од грчке државе, док је укупан буџет достигао 250 милиона евра. На основу програма подстицаја уведеног 2017. године, грчка влада рефундира део трошкова филмским продукцијама које се снимају у земљи.

Међутим, избор мексичко-кенијско-америчке глумице Лупите Нјонго за улогу Хелене, чију је отмицу од стране тројанског принца Париса митологија означила као повод за Тројански рат, изазвао је бројне реакције.

Власник компанија Спејс-Икс и Тесла и најбогатији човек на свету Илон Маск брзо је реаговао на друштвеној мрежи Икс.

„Крис Нолан је оскрнавио Хомера и клечао пред 'воук' правилима како би освојио Оскара. Какав црв“, написао је Маск.

Грчки медији посветили су много простора овој теми, организујући дебате у којима су учествовали историчари, редитељи и филмски критичари.

Они који подржавају избор глумице истичу да су грчки епови део западне цивилизације и да припадају читавом свету, те да уметници имају право на креативну слободу, нарочито када је реч о митовима.

Противници сматрају да је Хомер Јелену описао као жену лепе косе (kallikomos), лепог лица (kallipareios), раскошне одеће (tanypeplos), али без прецизних физичких карактеристика, остављајући читаоцима простор да сами замисле њен изглед. Једини конкретан опис односи се на њене беле руке (leukolenos).

Мала опозициона ултраортодоксна странка Ники успротивила се и избору глумице и државним субвенцијама за филм, тврдећи да грчки порески обвезници финансирају наметање „воук идеологије“ грчкој историји и културном идентитету.

„Такозвана патриотска влада наставља да подржава сваки израз 'воук' културе и да гуши сваку иницијативу која истиче наш национални идентитет“, саопштио је лидер странке Димитрис Нациос.

Грчка министарка културе Лина Мендони одбацила је критике.

„Није посао државе да уметнику одређује како ће уметнички тумачити неко дело или мит. Зар заиста треба да разговарамо о томе да ли држава треба да цензурише Кристофера Нолана?“, изјавила је за културни магазин Лифо.

Министар здравља Адонис Георгијадис рекао је да не оспорава одлуку владе да финансијски подржи филм, али да тешко разуме Ноланове креативне одлуке.

„Нолан је отишао предалеко. Не знам да ли то ради како би освојио Оскара“, рекао је Георгијадис.

Поједини критичари сматрају да су Грци потпуно изостављени из екранизације њиховог националног епа, јер се ниједан грчки глумац не налази у глумачкој постави.

Портал грчке дијаспоре Грик сити тајмс (Greek City Times) објавио је отворено писмо глумцима и ауторском тиму филма у којем наводи: „Грчка није само кулиса из античког доба. То је жива држава. Грци нису историјске личности. Ми смо савременици.“

Говорећи у подкасту War Room Стива Бенона, извршни директор Хеленистичко-америчког савета за лидерство, Енди Земенидес, оценио је да је Нолан пропустио велику прилику.

„Разочаравајуће је ако су неке глумачке одлуке донете на основу идентитетских карактеристика како би филм испунио услове за Оскара“, рекао је Земенидес.

Магазин Лифо поставља питање: „Хомер припада свима, али зашто у Нолановој Одисеји нема Грка?“

Слично се пита и британски Гардијан у тексту под насловом: „Шта се, побогу, дешава? Зашто у новом грчком епу Кристофера Нолана нема ниједног Грка?“

Упркос полемикама, очекује се да ће Ноланова Одисеја постати велики биоскопски хит широм света, па и у Грчкој. Филм је премијерно приказан у четвртак, карте су распродате великом брзином, а ново интересовање за екранизацију изазвало је и навалу купаца у књижаре по оригинални Хомеров еп.