Чувар уметности и мајстор филмске визије – сећање на Ђорђа Кадијевића

Уметнички визионар и један од највећих интелектуалаца,Ђорђе Кадијевић, за собом је оставио непроцењиви историјски значај. Његово стваралаштво, од тренутка када је стао иза камере шездесетих година прошлог века, дели се у три правца. Култна остварења Црног таласа, затим телевизијско стваралаштво и утемељење српске филмске фантастике и хорора кроз Лептирицу и ремек-дело Свето место.

Коначно, монументална серија Вук Караџић награђена Гран пријем у Риму за најбољу европску ТВ серију, коју је такође Унеско уврстио у ризницу културног добра Европе и света.

„Све сам дао једној мистичној врсти људске делатности која се зове уметност, а у уметности једну медију која се зове филм. И сад могу да кажем да у дубокој старости, гледајући репризе својих филмова, у ствари видим да је то мој живот", говорио је Кадијевић.

За филм Празник који је чини трилогију ратних филмова, уз Поход и Жарки, добио је Пулску награду за дебитанта.

„То нису били филмови спектакла. То нису били филмови где је много статиста, где је много људи. То су били камерни филмови. Али филмови који су говорили о свим изопаченостима рата", истиче Радослав Зеленовић, историчар филма.

Рођен је у Шибенику. Дипломирао је историју уметности у Београду. Деценијама је био неприкосновени ауторитет у ликовној критици.

Ликовна уметност увела га је у филм у коме је поставио недостижан стандард. Само неки од антологијских филмова који су оставили траг у нашој кинематографији су Дарови моје рођаке Марије, Штићеник, Заклетва, Човек који је појео вука, Живо месо, Карађорђева смрт.

„Волео је да разговарамо о филмовима, али је још више волео да разговарамо о разним другим стварима. Једно је сигурно после сваког од тих разговора ти си излазио потпуно допуњен огромним сазнањима које је Ђорђе тако делио на све стране и умео је то да подели“, додаје Зеленовић.

Кадијевић је оставио низ документарних и играних остварења инспирисаних националном историјом, уметношћу и књижевношћу.

„Његово стваралаштво за нашу кућу трајало је безмало 50 година, од прве драме Дарови моје рођаке Марије из 1970. па све до последње мини серије 2008. Последње аудиенције. Стваралаштво Ђорђа Кадијевића у осамдесетим годинама посебно обележавају телевизијска драма Карађорђева смрт и серија Вук Караџић. На тим делима он је радио дуго и студиозно и та дела поставила су неке стандарде и за касније", наводи Марко Новаковић в. д. главног уредника Драмског и домаћег серијског програма.

Кадијевићеви храбри уметнички искораци завредили су „Златни печат" Југословенске кинотеке, „Сретењски орден", „Вукову награду", награду „Бела Лугоши", „Стефан Првовенчани". За животно дело, уручена му је награда „Доситеј Обрадовић".