Олга Одановић као Радио Милева: Живим два паралелна живота

Публика је одавно између глумице Олге Одановић и Радио Милеве ставила знак једнакости. Често кажу и да она у серији заправо и не глуми. „То је дивно и баш ми је драго да чујем да се та глума не види. Мислим да је то најбоље за сваког глумца – глума која се не види“, рекла је Одановићева у Београдској хроници, и додала да се тако нешто може постићи радом и упорношћу.

У новим епизодама Радио Милеве ће бити и нових ликова и заплета, развоја емоција… Глумица посебно наглашава учешће нових глумаца који долазе из најмлађе генерације.

Серија се снима четири и по године.

„Надам се да ћемо унети мало ведрине и смеха у домове поново од 29. децембра“, рекла је Одановићева, и истакла да у глумачкој екипи, остају они „базни ликови“ и да ту нема промене.

Упркос томе, увек се, како каже, радују једни другима: „Уморимо се, није лако бити 12 сати на сету, устати рано, а имате после и представу. Свако од нас доста ради, ту је и позориште… Треба у току дана преживети једно два, три живота и то није лако, али мислим да љубав и та радост према овоме што смо направили побеђује све“.

Истиче да је цела екипа која ради на серији – као једна породица, и да то није још једна флоскула: „Просто, волимо Радио Милеву“.

Глумица каже да је Радио Милева слична водвиљу у позоришту што није нимало лако реализовати: „Водвиљ урадити као ТВ серију је јако тежак жанр. Ту је мала зачкољица. Ту морате добро да мислите и да смислите шта ћете и како ћете“.

Одановићева се слаже да је за успешност серије кључно то што се на забаван начин у серији говори о озбиљним стварима које се дешавају у скоро свакој згради.

„То су људи са озбиљним проблемима. У питању су глумачка средства која кориситите а говорите јако озбиљно, али средства потпомажу да то буде духовито. То је – кратко и јасно“, каже гошћа Београдске хронике.

Објаснила је и како због серије, живи два живота: „Ја на сету баш живим живот Радио Милеве. То је то, то је мој паралелни живот – мој живот, Олгин живот, и паралелни живот – Радио Милеве“.

Када је реч о публици, каже да је занимљиво да је међу њима много деце. Сматра да су деца препознала „велике, одрасле људе који играју и који се играју“, али да су у томе кључни и приказани односи међу ликовима који носе топлину породичног дома, која нам, како додаје Олга Одановић, данас можда највише недостаје.