„Златна нит" лесковачког фестивала LIFFE за најбољу режију – Соњи Просенц за „Обитељску терапију"
Жири Главног такмичарског програма 18. LIFFE-а који је радио у саставу: Вања Јуранић, редитељка, Уна Гуњак, редитељка и Небојша Миловановић глумац, награду „Златна нит“ Гран при за најбољу режију доделио је словеначкој редитељки Соњи Просенц за режију филма „Обитељска терапија“.
„Филм нас са изнимном визуелном прецизношћу подсећа колико лако човек затвори свет око себе, уверен да је сигурност могућа унутар властитог мехурића. У тој потрази за контролом ствара се илузија савршеног баланса, илузија која траје све док вањски свет, или јелен, не покуца на врата. Тек када природа продре у пажљиво уређену свакодневицу и разбије границе између контролисаног и неукроћеног, кроз нежност и немир откривамо истину – прихваћањем властите рањивости и 'животињске' природе у нама ослобађамо се илузије надмоћи те проналазимо пут према истинско здравијим односима“, пише у Образложењу.
Специјално признање жири је доделио глумцима у филму Шлагер Невиа Марасовића, Лани Барић и Јанку Поповићу Воларићу: „Док нас увлачи у слојевити мета-свет и мета-однос, Нико кроз властиту егоцентричност, уз покретачку снагу женског лика и женског принципа, проналази ослобођење. Излазећи тако из устајалих образаца и традиционалних очекивања мушко-женских односа, Нико напокон постаје неко. Привидна лакоћа којом нас Јанко Поповић Воларић и Лана Барић воде, резултат је глумачке прецизности и инстинкта за ону танку границу на којој глума престаје бити изведба и постаје истина пуна емоције, без трунке патетике“, наводи се у Образложењу.
„Сви који данас успеју да направе филм су победници. Буџети су изузетно мали, посебно на нашим просторима, али наши филмови су конкурентни са светским, упркос томе, а то је показао и овај програм", каже Вања Јуранић.
„Врло ми је драго што смо се као жири брзо сложили. Сигуран сам да смо донели праву одлуку. Драго ми је што су глумци добили специјално признање. Јанко и Лана носе филм Шлагер, али ово је признање и за редитеља, јер их је он кроз све то водио", рекао је Небојша Миловановић.
Жири такмичарског програма „Посебан третман“, који је радио у саставу: Берн Будер директор Котбус фестивала, Селман Наџар редитељ из Турске и хрватски редитељ Јурај Леротић, награду „Златна нит“ – за најбољу режију дебитантског филма доделио је Баленту Даниелу Сосу за мађарски филм Све је у реду.
„Ово је филм који разматра релевантна морална питања на више нивоа: зашто се нешто догодило, зашто желимо то да сакријемо, шта би било да се то није догодило? И шта ће се десити ако кажем, а шта ако не кажем? Суптилно режиран, са снажним фокусом на говор тела и гестове, награђени филм прича причу о једној ноћи несреће и судбине, о последицама погрешних одлука и замкама људске потребе да сакрије одговорност“, наводи се у образложењу.
У овој селекцији додељено је Специјално признање за камеру Бороку Биршу и Тудору Платону за румунски филм Нова година која није дошла због како наводе „прецизне и сугестивне визуелне реконструкције Румуније крајем 1989. године. Кроз мајсторску употребу светла, текстуре и кадрова, камера дочарава и тензију друштва на ивици промена и тихе емоције оних који у њему живе. Слике се беспрекорно крећу између интимних ентеријера и препуних јавних простора, дајући филму ретку визуелну дубину због које историја делује непосредно и дубоко људски.“
Специјално признање припало је и Јари Софији Остан за улогу у словеначком остварењу Добре девојке: „за изузетно аутентичну, суптилну и емотивно слојевиту изведбу. У филму Мале невољне девојке, она осветљава изазове одрастања — суочавање са табуима, отпор патријархату и потрагу за сопственим гласом — тумачећи лик младе жене која се бори за право да буде своја. Њено присуство на екрану је природно, прецизно и дубоко изражајно, зрачећи емоционалном истином која осветљава сваки кадар и даје филму његово пулсирајуће срце".
„Видели смо фантастичну селекцију. Мали број филмова, али изванредно искуство. То су личне приче о људима и ситуацијама које нису једноставне и које није било лако режирати, јер не прате једноставну причу, већ екранизују тренутке, ситуације, користећи у великој мери говор тела, изразе лица", рекао је Берн Будер.
„Ово је била сјајна прилика да видимо филмове из југосточне Европе. Почаствован сам што сам био у жирију овог Фестивала, на коме сам прошле године награђен за свој филм Рана оклевања", изјавио је Селман Наџар.
Коментари