Документарац о Дејану Милојевићу „Брате" – најбољи на Фестивалу спортског филма

Документарни филм Брате о тренеру Дејану Милојевићу много је више од спортске приче. У њему се на посебан начин говори о љубави, поштовању, припадању. Дејанов живот и каријера свакако су филмска прича, а о разлозима за снимање документарца, за Београдску хронику говорио је Милош Ратковић, извршни продуцент филма.

„Ја бих пре рекао да је била више животна прича. Значи, наша идеја је била да правимо филм о човеку који нас је прерано напустио, нека легенда кошаркашка која је оставила толико спортског трага.

Кроз разговоре са његовим пријатељима, саиграчима, породицом, са свим људима с којима смо разговарали, а то је преко 50 људи сигурно, ми смо заправо схватили да ми не правимо, да је повод кошарка, али да заправо правимо филм о човеку. И та прича је испричана на специфичан начин“, рекао је Ратковић.

Прича је испричана на специфичан начин. У једном делу филма, Дејан је и наратор, и то су делови неких од разговора из подкаста Појачало, где се доста разговарало мање о кошарци, а више о животу.

„Дејан нас је прерано напустио, али све време његови пријатељи док причају о њему, он је даље ту. Тај траг који је он оставио, пре свега људски, пријатељски, тај његов осмех, он као отац, као супруг, као пријатељ, он је ужасно брутално био искрен све време. И све време људи о томе причају, причају о њему уз осмех, то је вероватно и онај осмех који је он уносио сваки пут кад уђе у просторију“, додао је продуцент.

Међу онима који у филму говоре о Дејану су капитен Новица Величковић, син Никола, ћерка Маша, брат Kића, супруга Наташа, бака... Сви они помогли су и својим личним архивама јер су чували доста материјала још од времена када је играо као дечак у Беовуку, преко ФМП-а, Партизана, Будућности...

Дејанов син Никола је екипу филма посебно пратио и озбиљно учествовао у изради

„Он је са нама на овом путовању, у изради овог филма учио, слушао свог оца и мислим да тек додатно из неких других перспектива схвата ко је он био и шта је био, и какав траг оставља међу нама“, каже Ратковић.

Додаје да Дејана није лично познавао, али да је гледајући снимке, и разговарајући са људима који су били део његовог живота, стекао утисак да је он био један добар човек са феноменалном енергијом, и велики пријатељ који је, где год да се нашао, остављао велики траг.