Тањи Бошковић уручена награда „Златни печат” Кинотеке

Ова почасна награда стигла је као својеврсни омаж њеној богатој и вишедеценијској каријери, а уручио јој ју је директор Кинотеке, Југослав Пантелић.  

У свом обраћању, Пантелић је истакао да је Тања Бошковић кроз бројне улоге остварила не само уметничку аутентичност, већ и ретку препознатљивост, вешто прелазећи између различитих жанрова и остављајући дубок траг у сваком пројекту. 

„Уколико само погледате списак филмова у којима је Тања Бошковић остварила улоге, биће вам јасно да се ради о глумици која је успевала да се лако креће кроз различите жанрове, али и да сарађује са значајним ауторима различитог сензибилитета. Задовољство ми је што ћемо доделу Златног печата Тањи Бошковић испратити и пројекцијом дигитално рестаурисаног филма Кошава (1974), у режији Драгослава Лазића, у коме је остварила своју прву главну улогу“, изјавио је директор Југословенске кинотеке, Југослав Пантелић.

Тања Бошковић је у овом филму играла самохрану мајку Радмилу, а партнери су јој били великани нашег глумишта Беким Фехмију (Адам) и Бата Живојиновић (Бели). У глумачкој екипи била су многа позната имена – Предраг Мики Манојловић (иначе прошлогодишњи добитник Златног печата Кинотеке), Јован Јанићијевић Бурдуш, Никола Симић, Павле Минчић, Рената Улмански и други, док је Радмилиног сина играо дечак Илија Михајловић.

„Ја сам живела онако како сам могла, како сам морала. Живела сам бежећи од муке позоришта на филм и врло брзо, уморивши се, трчала опет у позориште. Значи, живела сам један дугачак и здрав живот. Свађала сам се, са собом највише. Уживала сам у стварима које сам полако учила“, рекла је Тања Бошковић новинарима на свечаности у Југословенској кинотеци.

Филмска, али и позоришна и телевизијска глумица Тања Бошковић, дипломирала је на Факултету драмских уметности, у класи професора Предрага Бајчетића, а током плодне каријере одиграла је 80 улога у играним и телевизијским филмовима и серијама.

У њеном опусу су Окупација у 26 слика (1978) Лордана Зафрановића, Трофеј (1979) Кароља Вичека, Човјек кога треба убити (1979) Вељка Булајића, Мајстори,мајстори! (1980) Горана Марковића, Шеста брзина (1981) Здравка Шотре, Љуби, љуби, ал’ главу не губи (1981) Зорана Чалића, Мала пљачка влака (1984) Дејана Шорка, Саблазан (1982) Драгована Јовановића, Човек са четири ноге (1983) Радивоја Лоле Ђукића, Манифесто (1988) Душана Макавејева, Балканска правила (1997) и Рат уживо (2000) Дарка Бајића, Нормални људи (2001) Олега Новковића, Условна слобода (2006) Мирослава Живановића, Пети лептир (2014) Милорада Милинковића…

За та остварења, као и она на позоришним сценама добила је многобројне награде. Међу њима се пре десетак година нашла и Плакета Југословенске кинотеке.

Два пута је награђена на Фестивалу глумачкх остварења у Нишу – за незаборавни лик заносне певачице Лили из Балкан експреса (1983) Бранка Балетића и за улогу посесивне мајке у комедији и романси Волим те највише на свету (2003) Предрага Велиновића.