Владимир Банић: Инспирација ми је да кроз „Фантастичну планету" наши људи упознају тај велик и разнолик свет

У вечерашњој епизоди Фантастичне планете, после Блиског истока, Владимир Банић нас води у Јужну Америку, у поља коке, где картели и даље угрожавају животе људи. На крају, сазнаје колико страст за фудбалом може бити опасна по живот када играју Америка и Депортиво из Калија.

У Израелу је борави у јуну месецу, у тренутку када је почело ракетирање из Либана и када је Хезболах почео јаком баражном ватром да гађа Голанску висораван на којој је стационирана израелска војска.

„Ми смо ишли другим поводом у тај део земље, односно регије, зато што смо добили прилику да разговарамо са припадницима израелске војске који су били ангажовани у Гази. Тада је већ број цивилних жртава био огроман – 40.000, 11.000 деце. Овај посао је такав да са свима треба разговарати и свима треба постављати питања“, додаје гост Дневника.

Пошто је Хезболах започео са ракетирањем, планирани разговор је пропао јер је јединица морала да се врати на положаје. Екипа је сачекала два три дана у Јерусалиму и потом кренула до Западне обале, Палестине, јер и ту има касарни ИДФ-а и успели су да добију планирани интервју.

Да би на ратном подручју новинарска екипа успела да обави задатак, Банић истиче да је пре свега важно поштовати процедуру.

„Више пута сам, када год бих ишао у Израел, већинома је било сличним поводом, ишао сам у Газу два пута, и оба пута сам морао претходно да добијем дозволу од израелске војске да напустим кроз, тада гранични прелаз Ерес, који сада не постоји. Мораш да се јавиш, да одеш, да се фотографишеш и да добијеш физички пропусницу која ти дозвољује да се снимаш било где. Они су јако у том смислу кооперативни да одреде особу која је са тобом. У мом случају то је била млада жена, војник, које била све време са нама и преносила нам у кључним моментима препоруке да ли смемо у тај део или не смемо, односно да ли нам гарантују безбедност или нам не гарантују“, додаје Банић.

У једном тренутку су тражили да се екипа врати до најближег места где постоје склоништа и они су то послушали. У сваком случају, израелске власти су врло професионалне и оно што се договори, ако се спроводи по задатој процедури, нема никаквих проблема за снимање.

Потребно је много рада и одрицања да би се добио квалитетан програм

У првој сезони Фантастичне планете било је око 220 снимајућих дана широм света и још око 30 монтаже. Статистика за другу сезону је слична. Преко 200 снимајућих дана, скоро 90 летова у различите крајеве света.

„Прилично сам срећан што смо успели да нашим гледаоцима у овој сезони пружимо прилику да пропутују, да виде и Мачу Пикчу и Амазон, видеће и Чернобиљ, видеће и Антартик. Невероватне дестинације где смо ми тражили и нашли приче и спаковали у емисије које се сада, срећом, са прилично великим успехом емитују код нас“, напомиње Банић.

Ипак, иза свега тога лепог што видимо на екрану стоји велики и предан рад.

„Људи којима стварно желим да се захвалим, пре свега сниматељи који су са мном на терену. Ту су људи из Србије, из Словеније, из целог света. Највише је на овој сезони био ангажован Борислав Ристовић, затим Михајло Тодоровић, Марко Бајжељ Марковић, али и наши сада стални сарадници из Јужне Америке, Карлос Леандро, наш кариока из Рија. Затим монтажери, људи овде у телевизији који су са друге стране тог сарадничког односа у свим секторима. Огроман рад, разумевање, толеранција је учинила да то изгледа лако“, напомиње гост Дневника.

Банић истиче да му је инспирација управо овај свет, фантастични тренутак у коме живи наша цивилизација и сва његова лица, као и жеља да наши људи упознају и виде тај велики разнолики свет.

„Некако је ово моја тежња и жеља да та деца, млади који сада стасавају, можда кроз ове емисије упознају свет и виде да није страшан и пожеле да га и лично упознају касније.“

 Додаје да се нада да ће његов серијал бити инспирација млађим колегама да увиде да можда ријалити телевизија доноси новац, али да су овакви програми, попут Фантастичне планете, образовни, забавни и информативни, извор знања који нам је потребан свакодневно.

„Тако дасе надам да ово можда инспирише младе људе, младе колеге и колегинице да наставе да праве овакве емисије и овакве серијале и код нас у Србији, али и да ми се придруже негде у свету“, наводи Владимир Банић на крају гостовања у Дневнику.