Стеван Костић: Јован Јовановић Змај је разликовао Србију од српских владара
Зашто је митрополит у Сремским Карловцима 1904. забранио богословима да присуствују сахрани великог песника Јована Јовановића Змаја? Зашто је Лаза Костић говорио да Змај Светозара Милетића гледа као што исламски верници гледају поророка Мухамеда? Какав је политички песник био Змај? Одговоре на ова питања нуди емисија Око магазина, аутора Стевана Костића, „Јован Јовановић Змај – политички портрет“.
Јован Јовановић био је на књижевној сцени присутан више од пола века, пре свега као васпитач деце и омладине. Али осим што је био велики дечји песник, био је и човек јасне политичке биографије.
„Покушао сам да кроз биографију политичку Јована Јовановића Змаја објасним мало прилике, односно историју Срба у Војводини, у Аустроугарској у том периоду 19. века“, наводи Стеван Костић.
Како је настао надимак Змај? Како је Змај гледао на цркву? Како на кнеза Михаила, како на краља Милана, књаза Николу? Због чега су краљ Александар и краљица Драга били другачији владари за песника? Како је видео односе са Хрватима?
„Кроз све те личности такође сам покушао да осветлим и личност Змаја", додаје Костић.
После синоћне емисије Око магазина о песничком портрету, у емисији Стевана Костића о политичкој поезији и сатири Јована Јовановића Змаја, али и историји Срба у Војводини, говоре професори Филозофског факултета у Новом Саду: Зорица Хаџић Радовић, Душко М. Ковачевић и Горан Васин, као и професор емеритус Филолошког факултета у Београду Душан Иванић.
Разговор са Стеваном Костићем у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.
Коментари