Гари Олдман ексклузивно за РТС: У мом животу су владали хаос и тама

Један је од најбољих глумаца данашњице са невероватном моћи трансформације – од грофа Дракуле до Сиријуса Блека. Од Сида Вишеса басисте „Секс пистолса“, Кенедијевог атентатора Лија Освалда, Лудвига Ван Бетовена до Винстона Черчила који му је донео оскара.

Гари Олдман их је бравурозно оживео на филму, баш као и Чехова америчких предграђа, писца Џона Чивера у Сорентиновој сензуалној оди лепоте родног Напуља – Партенопе која је у Кану доживела десетоминутне овације.

Споменули сте да сте инстинктивно прихватили лик Џона Чивера кад вам је Паоло Сорентино понудио улогу. Који аспекти пишчевог карактера су вас подсетили на ваша искуства?

– Кад сам, пре много година, пио, није тајна да сам лечени алкохоличар, схватио сам зашто је и он пио. Мржња према себи, критичар који му је увек на рамену, стид, кривица – све то што носиш и лечиш алкохолом, све сам то препознао, с обзиром на таму и хаос какав је био мој приватни живот.

Рекао ми је да жели да глумим тужног, меланхоличног песника, једног пијанца. Његов лик у филму није биографски у том смислу, то је велика епска, поетска, роматична визија Чивера, то је Паолов писац – Џон Чивер, а не стварни Чивер.

Сорентино вас је описао као једног од пет највећих глумаца на свету. На који начин сте изнели своју уметничку визију познатог писца?

– Разменили смо неколико мејлова, научио сам улогу, радио на њој у својој кухињи. Представио сам Сорентину то што сам урадио, допало му се и онда је он то мало прилагодио, као одело, да њему буде потаман, да нам обојици буде удобно, и почели смо да радимо. Када редитељ ангажује глумца и види га у улози, глумац ради свој посао. Битно је бити спреман.

Кад се осврнете на богату каријеру, колико се ваш приступ глуми мењао током година, посебно у биографским улогама попут ове?

– Увек сам покушавао да нађем истину. Нешто што искупљује лик, неку везу како бих могао да утемељим своје извођење лика. Све о чему смо причали, о пићу, то ми је основа. А онда кроз технику и искуство могу да изговарам речи које изговара мој лик са вером да ће то испасти добро.

И док Олдмаов најновији филм Партенопе не стигне у српске биоскопе, гледамо га у Спорим коњима, изврсној британској шпијунској трилер серији, жанру који му и те како лежи. А то је доказао у адаптацији хладноратовског Ле Кареовог романа, као напети, замишљени шпијун ветеран – Џорџ Смајли.