Кан одаје почаст Акири Куросави са 77. издањем плаката, који слави моћ биоскопа

Истичући Куросавино дело, фестивал поново потврђује уверење: биоскоп је универзално уточиште, простор за изражавање и дељење, где су наша хуманост и наша слобода подједнако уписани у сваки кадар.

Организатори фестивала рекли су да постер служи као сведочанство моћи биоскопа, који даје глас свима, бори се против заборава, позива на јединство у суочавању са опасностима и помаже у лечењу и поправљању живих. Додатно, дубока порука филма о љубави, интегритету и отпорности пред ратом наставља да одзвања у биоскопу.

Филм, који је режирао Куросава у 81. години, прича причу о баки, која је преживела бомбардовање Нагасакија 1945. године. У годинама сумрака, она својим унуцима и америчком нећаку даје снагу која се налази у љубави и интегритету као штиту од ужаса рата.

Филмски фестивал у Кану окупиће највеће звезде индустрије у јужној Француској како би прославили биоскоп, а очекује се да ће холивудске звезде, укључујући Џорџа Лукаса, Мерил Стрип и Деми Мур, красити црвени тепих.

Овогодишњи фестивал почиње 14. маја француском комедијом Други чин (Le Deuxième acte) редитеља Квентина Дипијоа у којој главне улоге играју Леа Сејду и Венсан Линдон.

 Током церемоније отварања, глумици Мерил Стрип ће бити уручена почасна Златна палма. На завршној церемонији, једану ће добити и Џорџ Лукас.

До 25. маја у Кану ће укупно бити приказано 230 дугометражних и краткометражних остварења разврстаних у 27 различитих програма. Ове године први пут ће бити уведена такмичарска селекција са остварењима виртуелне и проширене реалности, „која померају границе приповедања”.

Ко ће на крају отићи кући са палмом одлучиваће међународни жири на челу са Гретом Гервиг, уз глумице Лили Гледстоун, Евову Грин и Ебру Џејлан, глумце Пјерфранческа Фавина и Омара Сиа и редитеље Надина Лабакија, Хуана Антонија Бајона и Хироказу Коре-еду.

Ни ово издање фестивала неће проћи без буре

Филмски фестивал у Кану ретко пролази без буре, али овогодишње издање може бити узбурканије и нелагодније од било ког издања у последње време.

Када се у уторак развуче црвени тепих са Палате фестивала, 77. Кан ће се одржати у позадини рата, протеста, потенцијалних штрајкова и све јачих #MeToo превирања у Француској, која се годинама у великој мери опирала том покрету.

Радници фестивала прете штрајком. Рат Израела и Хамаса, који се акутно осећа у Француској, где живе највеће јеврејске и арапске заједнице у Европи, сигурно ће изазвати протесте. Руски рат у Украјини остаје у мислима многих. Када се томе додају и остали проблеми који муче индустрију – увек неизвесну будућност биоскопа, успон вештачке интелигенције – и овогодишњем фестивалу не би требало да недостаје драме.

Бити спреман на све је одавно користан став у Кану. У складу са оваквим бурним временима, филмска постава је пуна интрига и упитаности.

Иранског редитеља Мохамеда Расулофа, само неколико дана пре него што ће његов најновији филм Семе свете смокве дебитовати на такмичењу у Кану, Исламски револуционарни суд осудио је на осам година затвора. Филм остаје на распореду у Кану.

Повратак старих знанаца

Један од најишчекиванијих наслова ове године несумњиво је Мегалополис Франсиса Форда Кополе, редитеља у трци за трећу Златну палму са још 21 остварењем из 12 земаља.

Кополи није страна канска драма. Недовршена верзија Апокалипсе сада донела му је (у нерешеном резултату) другу Златну палму пре више од четири деценије. Копола је идеју за филм добио још 1979, а од 1983. активно ради на њој, уз бројне препреке. Коначно је 2019. уложио 150 милиона сопственог новца и пројекат привео крају.

У званичној конкуренцији очекује се премијера филма Шегрт Алија Абасија са Себастијаном Станом у главној улози младог Доналда Трампа. Биће ту и нови филмови Кевина Костнера, Паола Сорентина, Шона Бејкера, Јоргоса Лантимоса и Андрее Арнолда.

Неки од филмских стваралаца који долазе на фестивал ове године већ су чврсто уклопљени у канско знање. Пол Шрадер је био на фестивалу пре скоро 50 година као сценариста Таксисте Мартина Скорсезеа. Освојио је Палму 1976. Шрадер се вратио у конкуренцији за Златну палму са филмом Ох, Канада, адаптираном по роману Расела Бенкса, са Ричардом Гиром у главној улози.

А за потенцијално буре барута у Кану ту је и запаљива бомба Furiosa: A Mad Max Saga. Филм, апокалиптична дистопија, враћа редитеља Џорџа Милера на фестивал на који се први пут заљубио као члан жирија.

Афера Џудит Годреш

Рефлектори на почетку фестивала могу пасти на Џудит Годреш. Француска редитељка и глумица раније ове године изјавила је да су је редитељи Беноа Жако и Жак Доалон сексуално напаствовали док је била тинејџерка, оптужба која је потресла француску кинематографију. Жако и Доалон су негирали оптужбе.

Иако је велики део француске филмске индустрије раније оклевао да прихвати #МеТоо покрет, Годреш је изазвала шири одзив. Она је страствено говорила о потреби за променама на Цезарима, француском еквиваленту Оскара, и пред комисијом француског Сената.

Ово је најновије поглавље у томе како је #MeToo одјекнуо на највећем светском филмском скупу, након протеста 82 жене на степеницама Палате 2018. и обећања о родном паритету 2019. године. Кан је често био изложен критикама јер није позвао више жена филмских стваралаца у званичну конкуренцију, али фестивал даје пуну подршку Годрешовој, и обећава још могућих #МеТоо открића током фестивала.