Филм „48 сати и 1 минут“, српско-америчка копродукција инспирисана трагичном судбином Тијане Јурић

Српско-амерички филм „48 сати и 1 минут“, посвећен Тијани Јурић чије је трагично страдање пре тачно 10 година оставило дубоки ожиљак у нашем народу и јавности, има за циљ да уметност искористи као средство како би подигла свест о несталој и отетој деци, нагласила је гошћа Јутарњег програма, глумица Сања Рајачић, сценаристкиња и коредитељка филма.

Прича прати Александру која се враћа у своју отаџбину, две деценије након рата, у жељи да, у духу српске културе, одгаји ћерку. Породична идила, међутим, бива уништена отмицом њене петогодишње Лене, а изјава дежурног полицајца да се деца обично појаве до јутра, као оправдање за непокретање истраге док не прође 48 сати, натераће мајку да се сама упути на улице Београда, у лавиринт страха и непознатог.

Сања Рајачић, иначе глумица, написала је сценарио за овај филм, а уједно је и коредитељка.

„С обзиром да сам желала да прикажем ову причу на најреалнији могући начин, јесмо имали редитеља који је заједно са мном радио, али желала сам да му помогнем у свему томе, да то буде што реалније. И из тог разлога сам ушла и у те воде исто“, каже гошћа Јутарњег програма.

Додаје да се у филму појављује фантастична глумачка екипа, Наташа Нинковић, Раша Буквић, Вања Ејдус, Марина Ћосић, као и Марко Живић коме је ово била последња улога. И Небојша Глоговац је имао жељу да заврши овај филм, нажалост није успео.

Наслов филма се односи на закон који је постојао, а по коме полиција не започиње истрагу док не прође тај временски перид.

„А тај један минут може да има и значење тог малог трачка наде да се дете пронађе, а исто тако може и да има значење колико за један минут може да се изгуби нешто најдрагоценије на свету, у нашој породици и да се никада више не поврати“, напомиње Сања Рајачић.

Млада глумица Клара Хрвановић, која се прославила улогом у филму Раше Андрића, Лето када сам научила да летим, у филму 48 сати и 1 минут има захтевну улогу девојчице инспирисане ликом Тијане Јурић.

Гостујући у Јутарњем програму Клара каже да је имала само две недеље да се спреми за ову улогу, јер се девојчица која је била изабрана уплашила.

„Мени је у припремању ове улоге Сања највише помогла и Мајк, режисер. Они су мени објашњавали ту причу, с обзиром да сам имала десет година тада, и уводили ме на неки сигурнији начин, да ја не бих имала последице од целе те приче. Али су ме уводили тако да ја знам колика је важност ове приче и колика је важност овог пројекта“, наглашава Клара Хрнић.

Пошто је намера Сање Рајачић била да споји уметнике и из Америке и Србије, одлучено је да се снима у Србији, али у већем делу филма се говори на енглеском јер то није само прича која мучи нас, већ проблем у Европи и у целом свету.

Како наглашава Рајачићева, сарадња са породицом Јурић је била веома успешна и помогли су продукцију на сваком кораку. Игор Јурић је присуствовао пројекцији са дистрибутерима из „Мегаком филма“.

Премијера филма је заказана за 21. март у МТС Дворани, а потом креће у биоскопе широм земље.

четвртак, 18. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво