Читај ми!

Фест пред домаћу публику доноси причу о Холдоверсима

Пројекцијом филма „Бартонова академија“, у петак ће свечано бити отворен 52. Фест. Филм је режирао Александер Пејн и кандидат је за Оскара у неколико главних категорија. Пејн важи за икону независног филма и аутора који се у Холивуду изборио за апсолутну уметничку слободу.

Последњих месеци не престаје прича о Холдоверсима, то јест о филму Бартонова академија, уз коментаре како се топлији, нежнији и шармантнији филм није појавио скоро. Прича нас води у 1970. годину, у време божићних празника, које је омражени професор историје Пол Ханам, приморан да проведе у интернату, са куварицом и ђацима, који немају где да оду за Божић.

„Дивио сам се такозваним школским филмовима и одувек су ме привлачиле приче о пријатељству испричане у том амбијенту. Онда сам пре неколико година погледао један француски филм Марсела Пањола из 1935. године и предложио сам Дејвиду Хемингсону, који познаје живот у интернату из тог периода, да напише сценарио“, каже редитељ Александер Пејн.

У улози професора је Пол Ђамати, са којим је Пејн сарађивао на филму Странпутице. Ова улога писана је за њега.

„Мислим да је Пол Ђамати највећи глумац. Он може све да одглуми. Када сам га први пут видео на аудицији за улогу у Странпутицама помислио сам: овај човек може и лош дијалог да учини добрим. Да бих то доказао, замолио сам га једном приликом на конференцији за медије да наглас чита телефонски именик и сви су били одушевљени“, истакао је Пејн.

За дечаком који ће играти проблематичног ђака Ангуса Талија потрага је била дуга. Успешно су, међу 800 кандидата, одабрали одличног дебитанта Доминика Сеса. У улози неодољиве куварице Мери је Девајн Џој Рандолф.

„Филм показује шта се догађа ако дозволите да се отворите према другом људском бићу, да видите другог, да дате и примите оно што неко има да вам понуди. Такав однос превазилази све границе и доноси олакшање“, објаснила је глумица.

Девајн Џој Рандолф је, као и Ђамати, освојила Златни глубус за овај филм, а обоје су номиновани и за Оскара. Рандолфова је награђена и Бафтом за споредну улогу у Бартоновој академији.

Бартонова академија је за златну статуу номинована и у категоријама најбољи филм и најбољи оригинални сценарио.

У Главном такмичарском програму Феста 17 филмова из целог света

Међународни филмски фестивал Фест приказаће у овогодишњем Главном такмичарском програму 17 филмова из целог света, међу којима су и копродукције које долазе из Бразила, Чилеа, Тајвана, Обале Слоноваче, Катара, Русије, Швајцарске, Француске, Аргентине, Луксембурга, Мауританије, САД, али Србије, Хрватске, Црне Горе, Грчке, Бугарске, Румуније, те филмови из Немачке, Шпаније, Кине и Израела.

Филмови Главног такмичарског програма премијерно се приказују у МТС Дворани и Дворани културног центра Београда, а ове године три српска филма такмиче се за Београдског победника, али и две мањинске српске копродукције.

Такмиче се и филмови аутора који су већ награђивани на Фесту, а постоји могућност и да овогодишњи Београдски победник буде седам дана „стар" победник Берлинала.

У такмичарски програм 52. Феста уврштен је немачки филм Стела - Један живот Килијана Ридхофа.

Ову драму о холокаусту са Паулом Бир публика ће имати прилику да види 24. фебруара (ДКЦ, 17.00), 25. фебруара (Мтс Дворана, Сала 6, 19.00) и 26. фебруара у Југословенској кинотеци (Сала Макавејев, 13.30).

Бразилац Карим Ајноуз се на ФЕСТ-у представља са копродукцијом Велике Британије и САД-а Краљичина игра, у којој улоге тумаче, између осталих, Алиша Викандер и Џад Лоу.

Филм је већ приказан на бројним фестивалима, освојио „Златног Хјуга" у Чикагу и Гран при у Јерусалиму. Редитељ Карим Ањоуз је већ био награђен на београдском ФЕСТ-у. Наиме, 2020. године Бразилац је добио Београдског победника за најбољи филм Невидљиви живот.

Продуценти су Габриел Тана и Керолин Маркс Блеквуд. Филм се приказује 25. фебруара (МТС Дворана, сала 1, 19.30), 26. фебруара (МТС Дворана, сала 1, 12.00), 26. фебруара (Синеплекс Галерија, Сала 7, 19.00), 27. фебруара (Синеплекс Ушће Шопинг Центар, сала 1, 19.30) и 28. фебруара (Синеплекс Галерија, Сала 5, 17.00).

Француско-белгијска копродукцију Розали, Стефани Ди Ђусто долази на ФЕСТ после Кана и Сан Себастијана.

Филм гледамо 28. фебруара (ДКЦ, 17.00), 29. фебруара (Мтс Дворана, Сала 6, 11.30), 1. марта (Југословенска кинотека, 13.30) и 3. марта (Дом омладине, 20.00).

Такође награђен на ФЕСТ-у 2015. Јуриј Биков сада има трилер Господар који је руско-француско-швајцарска копродукција.

Јуриј Биков је те 2015. године добио награду жирија Главног такмичарског програма ФЕСТ-а за филм Будала (Дурак).

Фестова публика ће тај филм видети 28. фебруара (Мтс Дворана, Сала 1. 19.30), 29. фебруара (Мтс Дворана, Сала 1. 12.00), 29. фебруара (Синеплекс Галерија, Сала 7, 19.00), 1. марта (Синеплекс Ушће, Сала 1, 19.30) и 1. марта (Југословенска кинотека, 21.00).

Британско-палестинско-катарску копродукцију Наставник, о палестинском учитељу са ризичном посвећеношћу политичком отпору, режирала је Фара Набулси.

На програм ФЕСТ-а је 27. фебруара (ДКЦ, 17.00), 28. фебруара (Мтс Дворана, Сала 6, 19.00), 29. фебруара (Југословенска кинотека, 13.30) 1. марта (Дом омладине, 20.00).

За кинеску драму Разбити лед, режисер Ентони Чен је већ награђен на фестивалу у Денверу.

Разбити лед публика ће имати прилике да види 2. марта (ДКЦ, 17.00) и 3. марта у Југословенској кинотеци (Сала Макавејев, 18.30) и Мтс Дворани (Сала 2, 16.32).

Трилер Гзавијеа Легранда Наследник копродукција је Француске, Канаде и Белгије.

Приказује се 25. фебруара (ДКЦ, 19.30), 26. фебруара (Мтс Дворана, Сала 6, 19.00), 27. фебруара (Југословенска кинотека, 13.30) и 27. фебруара (Синеплекс Ушће, Сала 1, 17.00).

Шпанска редитељка Изабел Кошет на ФЕСТ се представља драмом Једна љубав, а гледамо је 29. фебруара (ДКЦ, 19.30), 1. марта (Мтс Дворана, Сала 6, 19.00), 2. марта (Југословенска кинотека, 16.00) и 3. марта (Дом омладине, 20.00).

Ове године у Главном такмичарском програм ФЕСТ-а се приказује најдужи филм од оснивања програма пре десет година, а то је аргентински филм Делинквенти Родрига Морена.

Трилер Делинквенти траје чак 189 минута, а до ове године титулу најдужег филма који се такмичио за Београдског победника „држао је" The Painted Bird (169 мин), који је чешком редитељу Вацлаву Мархоулу пре четири године донео награду за најбољег редитеља на ФЕСТ-у.

Копродукција коју потписују Аргентина, Луксембург, Бразил и Чиле на програму је 2. марта (ДКЦ, 19.30) и 3. марта (Мтс Дворана, Сала 6, 11.30).

Израелску драму Нестали војник Дања Росенберга Израелска филмска академија већ је наградила за фотографију, а Хаифа филм фестивал прогласила за најбољи филм.

Филм се може погледати 29. фебруара (ДКЦ, 17.00), 1. марта (Мтс Дворана, Сала 6, 16.30), 2. марта (Музеј југословенске кинотеке, 13.30) и 3. марта (ДОБ, 17.30).

Такмичарски филм Црни чај драма је редитеља Абдерамана Сисакоа, снимљен као копродукција Француске, Мауританије, Луксембурга, Тајвана, Обале Слоноваче, а на ФЕСТ долази после Берлинског филмског фестивала, где се се приказује само три дана пре приказивања на ФЕСТ-у, те, ако се коцкице поклопе, могући је победник оба фестивала чији се термини већ неколико година скоро преклапају.

Црни чај се приказује 25. фебруара (ДКЦ, 17.00), 26. фебруара (ДОБ, 17.30), 28. фебруара (Југословенска кинотека, 16.00) и 29. фебруара (Синеплекс Галерија, Сала 5, 14.30).

Међу филмовима који се такмиче за главне награде налазе се и два филма снимљена као копродукције Хрватске и Србије: Само кад се смејем и Света породица.

Драма Само кад се смејем редитељке Вање Јуранић донела је већ главој глумици, Тихани Лазовић, „Златну арену" на Фестивалу у Пули, а поред Тихане Лазовић играју и Славко Собин, Јасна Ђуричић, Марина Реџеповић, Ива Јерковић, Мирела Брекало, Филм гледамо 26. фебруара (МТС Дворана, Сала 1, 17.00), 27. фебруара (МТС Дворана, Сала 1, 09.30), 27. фебруара (Синеплекс Галерија, сала 7, 16.30) и 28. фебруара (Синеплекс Ушће, сала 1, 17.00).

У драми Света породица Влатке Воркапић, играју: Луна Пилић, Иван Чуић, Никола Ђуричко, Анита Матић Делић, Јудита Франковић Брдар, Александар Цвјетковић, приказује се 1. марта (Мтс Дворана, Сала 1, 17.00), 2. марта (Мтс Дворана, Сала 1, 09.30), 2. марта (Синеплекс Галерија, Сала 7, 16.30) и 3. марта (Синеплекс Ушће, Сала 1, 17.00)

Из комшилука стиже мађарско-румунска драма о наставници књижевности у средњој школи Без даха Каталин Молдоваи. Ову драму публика може да види 26. фебруара (ДКЦ, 19.30), 27. фебруара (Мтс Дворана, Сала 6, 19.00) и 28. фебруара (Југословенска кинотека, Макавејев, 13.30) и 29. фебруара (ДОБ, 20.00).

Од домаћих филмова у трци за Београдског победника налазе се три наслова: Радничка класа иде у пакао Младена Ђорђевића, Јорговани Синише Цветића и За данас толико Марка Ђорђевића. које је ФЕСТ већ најавио.

Радничка класа иде у пакао још један је филм Младена Ђорђевића који се приказује на ФЕСТ-у, и потписан је као копродукција Србије, Грчке, Бугарске, Црне Горе, Хрватске и Румуније.

Улоге тумаче: Тамара Крцуновић, Леон Лучев, Момо Пићурић.

Приказује се 24. фебруара (Мтс Дворана, сала 1. 19.30), 25. фебруара (Мтс Дворана, сала 1. 12.00) и 26. фебруара (Синеплекс Ушће, Сала 1, 19.30).

Јорговани, редитеља Синише Цветића и сценаристе Давида Јаковљевића, осликавају лице и налчје филмске и ТВ индустрије у Србији данас. Улоге су одиграли: Слобода Мићаловић, Иван Босиљчић, Гордан Кичић, Мима Караџић, Небојша Дугалић, Ненад Окановић.

Филм се приказује 27. фебруара у Мтс Дворани и 28. фебруара (Мтс Дворана. Сала 1, 12.00 и Синеплекс Галерија, Сала 7, 19.00 и Сала 5 у 22.00).

У филму За данас толико, чију реззију и сценарио потписује Марко Ђорђевић, играју: Филип Ђурић, Ивана Вуковић, Никола Ракочевић, Горан Богдан...

Филм се приказује 1. марта (Мтс дворана, Сала 1, 19.30) и 2. марта (Мтс дворана, Сала 1, 12.00 и Синеплекс Галерија, Сала 7, 19.00.).

недеља, 22. децембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње