Додела Бафти у знаку „Опенхајмера“, „Барби“ без иједне награде

Пре двадесетак година додела Бафти није била ни приближно престижна као што је то данас. У међувремену, та награда је прерасла у неку врсту генералне пробе пред доделу Оскара.

Зато не чуди што је церемонија у Краљевском фестивалском холу на јужној обали Темзе сваке године све гламурознија уз неизоставно присуство холивудске елите.

Домаћин доделе Бафти је ове године први пут био шкотски глумац Дејвид Тенант, прослављен као, у Британији, најомиљенији доктор Ху свих времена.

За разлику од комичара попут Рикија Џервејза, који, као домаћин доделе Златних глобуса, својевремено није нимало штедео холивудску елиту, Тенант се држао класичног водитељског стила уз понеку безазлену шалу.

Једина продорна шала Дејвида Тенанта односила се на филм Барби, који је, упркос рекордној заради на биоскопским благајнама, и чињеници да су на церемонију у Лондон дошли како редитељка Грета Гервиг, тако и звезде Марго Роби и Рајан Гослинг, остао празних руку.

Тријумф Опенхајмера

Очекивано, највећи број Бафти нашао се у рукама другог дела филмског феномена Барбенхајмер. Филмска биографија нуклеарног физичара Џеја Роберта Опенхајмера, кога многи сматрају оцем атомске бомбе, однела је чак седам награда Британске фимске академије.

Осим за најбољи филм, Опенхајмер је донео Бафту британском редитељу Кристоферу Нолану, као и његовом омиљеном глумачком сараднику Ирцу Килијану Марфију, тумачу насловне улоге.

Тиме Марфију, али и лауреату за споредну мушку улогу Роберу Даунију Џуниору, вртоглаво расту шансе да постану добитници овогодишњих Оскара у истим категоријама.

Бафта за најбољу оригиналну филмску музику нашла се у рукама шведске композиторске звезде у успону Лудвига Јорансона, који је инсистирао на виолини као инструменту, који, по њему, најбоље дочарава причу о развоју атомског оружја.

Јорансон се већ доказао као композитор Дизнијеве научно-фантастичне серије Мандалоријанац и мега-хита Црни пантер: Ваканда заувек.

Најзад, Бафтама су награђени и директор фотографије Опенхајмера, Холанђанин Хојте ван Хојтема, који је са Ноланом сарађивао на свим пројектима од 2014. године, као и америчка монтажерка Џенифер Ламе, позната како по сарадњи са Ноланом, тако и раду са америчким редитељем Ноом Баумбахом.

Пет Бафти за Јадна створења

Најновије филмско остварење грчког редитеља Јоргоса Лантимоса Јадна створења однело је чак пет Бафти. За најбољу главну женску улогу награђена је Американка Ема Стоун, која је и копродуцент филма.

Бафте су однели и ветеранка холивудске костимографије Холи Вадингтон, као и бројна екипа, задужена за захтевну шминку протагониста овог изузетно стилски захтевног филма.

За несвакидашњу иновативну сценографију Латимосовог филма награђени су Џејмс Прајс и Шона Хит, који су свој рад описали као „фантазмагоричан, пун авантуре и надреалан“.

Јадна створења из Лондона носе и Бафту за специјалне ефекте за које је била задужена екипа, предвођена Балашем Хофманом.

Добитници и губитници

Британско-пољска копродукција Зона интереса редитеља Џонатана Глејзера успела је да освоји Бафту како за најбољи британски филм, тако иза најбољи филм на страном језику.

Ова прича о нацистичком команданту Аушвица Рудолфу Хесу, који гради породичну идилу поред концентрационог логора, награђена је и за звук.

Бафта за споредну женску улогу додељена је Девајн Џој Рандолф, за улогу у филму Бартонова академија. Тиме је она ојачала своју позицију фаворита за Оскара у истој категорији.

Најзад, за најбољи документарни филм проглашено је остварење Двадесет дана у Мариупољу украјинског новинара Мстислава Чернова, који је већ освојио Пулицерову награду.

Без признања остали су не само Барби, већ и филмска биографија о Леонарду Бернстајну Маестро, која је велики пројекат Бредлија Купера, као и Салтбурн, сатирична драма о британском класном друштву, која већ ужива култни статус међу британском публиком.