Крај једне ере – у Шпанији након 22 године завршено емитовање једне од најгледанијих ТВ серија

Ретки су телевизијски програми који обухватају велика временска раздобља. Углавном су усредсређени на одређене епохе и догађаје, а у последње време се, ради брже и јефтиније продукције, често бирају они догађаји који не захтевају велике адаптације простора.

Шпанска серија Причај ми како је било (Cuéntame cómo pasó) сушта је супротност актуелној брзој продукцији.

Идеја твораца била је да врати публику у крај шездесетих година кроз причу о једној просечној шпанској породици, али и да прикаже како њени чланови доживљавају важне историјске тренутке.

Прва епизода, која је емитована 13. септембра 2001, води нас у предграђе Мадрида априла 1968. године. На самом почетку чујемо како је убијен Мартин Лутер Кинг, а породица Алкантара, коју гледаоци прате, нада се да ће телевизор који су наручили стићи до суботе када се емитује пренос финала „Песме Евровизије“.

Иако су били сигурни да Шпанија неће победити на такмичењу „док Франко не умре“, на крају епизоде породица Алкантара слави због победе Масијел на „Песми Евровизије“ у Лондону.

Након тога, телевизор постаје једини разлог окупљања породице, а сценаристи су историјске догађаје попут одласка мисије Аполо 11 на Месец, Франкове смрти, транзиционог периода у Шпанији, али и друштвене проблеме тог времена приказали из угла главних јунака.

Радња се одвија у измишљеном радничком насељу Сан Хенаро у Мадриду, а у сваку епизоду нас уводи Карлос, најмлађи члан породице, који се као одрастао човек сећа свог детињства и младости, а у каснијим епизодама и зрелијих година.

Глумачка постава серије није се мењала током емитовања 422 епизоде, али су се поједини глумци у одређеним сезонама ређе појављивали, углавном због обавеза на другим пројектима.

Аутор Мигел Анхел Бернардеу је пројекат осмислио још 1993. године и серија је била нуђена свим телевизијским кућама у Шпанији, али ниједна није хтела да је емитује, пошто нису биле сигурне како ће публика реаговати на представљање живота у Франковој Шпанији, све док серију није одлучио да 2001. године емитује јавни сервис.

Творци нису били сигурни како ће се серија звати, па је снимање започето под називом Наше јуче, размишљало се и о имену Поглед уназад, али је назив Причај ми како је било узет из истоимене популарне песме.

Након 22 године, последња епизода била је на програму Шпанске телевизије 29. новембра, а почела је ТВ преносом напада на куле близнакиње Светског трговинског центра у Њујорку 11. септембра 2001.

И тај догађај је утицао на породицу, пошто се баш тог дана њен најмлађи члан Карлос враћао авионом из Америке.

Уочи последње епизоде, на друштвеним мрежама многи гледаоци су предвиђали, али и стрепели како ће се завршити. Већина је углавном жалила због најављеног завршетка серије коју је у првим сезонама емитовања гледало и по шест милиона Шпанаца.

Ипак, завршетак је био симболичан и затворио је круг овог јединственог пројекта који може да послужи и као читанка савремене историје Шпаније.

Карлос се вратио у Шпанију и после дужег времена се видео са својим пријатељима из основне школе. Био је 13. септембар 2001, а док су шетали улицом, на ТВ екранима из излога продавница почињала је серија која ће их, како је сам јунак рекао, „променити заувек“.