Седам и по деценија Застава филма и чувања важних догађаја од заборава

Војнофилмски центар Застава филм прославља 75 година постојања и рада. Једна је од најнаграђенијих војних филмских кућа у свету. Застава је произвела више од 2.300 филмова различитог жанра. Највише је било наставних, документарних и анимираних филмова. На свечаној академији додељена је плакета и емисији „Дозволите...“ РТС-а.

Када је Застава филм добила треће Златно сунце, француска војска, која је утемељивач војног филма, имала је тек два. Било је то златно доба Војнофилмског центра наше војске, које је трајало до краја осамдесетих.

„Било је многобројних признања, Златни витез, затим наш филм кандидат за Оскара. А оно што је у овом садашњем периоду, поносни смо на неке наше филмове, који су добили многобројне награде, а један од најнаграђиванијих је Војничке љубави заувек, који је пре седам дана добио 18. награду, награђен је на свим континентима. Тако да смо изузетно срећни да смо направили дело које преноси универзалну поруку која је разумљива у читавом свету“, каже пуковник Горан Иконић, директор Војнофилмског центра Застава филм.

Ратне године после златног периода

Историја дуга 75 година, може се поделити у три етапе. После златног периода, уследили су ратови, те су сниматељи и редитељи Застава филма, у једној руци држали камеру, а у другој пушку, подсећа пуковник Иконић.

Сниматељ Мирко Лукановић, скоро да није гасио камеру током читаве 1999. године на Косову и Метохији. Уочи агресије добио је задатак да са колегом Љубишом Глишовићем, оде возом са војском у Приштину.

„Међутим, ђаво ми није дао мира. Укључим камеру и тако снимим сва успутна дешавања до Приштине. Иако ми то није био задатак. Првенствено је било то да нам воз служи као превозно средство. Стицајем околности настао је филм Воз“, прича Лукановић.

Са својом екипом забележио је и бомбардовање Ниша касетном муницијом.

„За два месеца агресије нисам имао прилику да извадим статив из кола и да ставим камеру бар за један кадар. Бар за један. Први манастир или црква на коју наиђемо, одемо сами себи запалимо свећу и кажемо: 'Добро је, и овај пут смо прошли'“, сећа се Мирко Лукановић, сниматељ у пензији.

Архив – историјски драгуљ који важне догађаје чува од заборава

У 21. веку, Застава филм успела је да опстане, али и да се осавремени, новом опремом и начином рада.

„Сада смо у неком периоду, када Застава филм има једну важну улогу и у Војсци Србије и у друштву да негујемо те традиције да наш архив, који је један драгуљ историјски, чувамо од заборава важне догађаје“, објашњава пуковник Иконић.

„Сигуран сам да постоји много филмских кућа на свету које имају и бољу опрему, које имају и савременије објективе, камере, монтажне станице, али сам сигуран да нема ниједна филмска кућа, која има боље људе него што то има Застава филм“, истакао је бригадни генерал Михаило Зоговић, начелник Управе за односе са јавношћу.

Сарадња Застава филма и Радио-телевизије Србије, огледа се у емисији Дозволите, која се емитује од 1965. у заједничкој продукцији.