Ђорђе Јовић, победник квиза „Потера“, заиста постао херој радничке класе

Књижар из Зрењанина, човек који је одушевио гледаоце, Јована Мемедовића, па чак и трагача Милана Буквића, који му је на самом крају напете борбе честитао на победи, на питање водитеља квиза „Потера“, да ли ће постати херој Зрењанина, Ђорђе Јовић је уз осмех одговорио: „Херој радничке класе“.

Гостујући у Београдској хроници, Ђорђе Јовић каже да је у једном заиста спонтаном и радосном тренутку био искрен када је рекао да ће постати херој радничке класе, али да то ипак није сасвим случајно рекао.

„Прво да се вратим заиста у тренутак када је то речено, а то је само финале једне узбудљиве епизоде. То је тренутак који је понео све нас који смо тамо били присутни, јер сам имао осјећај да је свима стало да направимо што бољу емисију. Тако да када се то завршило, Јован, господин Мемедовић, водитељ, у намери да ми ода једну посебну пажњу, рекао је ‘па, ви сте херој Зрењанина’. И сад, та реч херој је за мене била неочекивана, како речи имају и своје значење и озбиљности, своје последице, учинило ми се да је прејака. И зато сам се насмејао и рекао ‘херој радничке класе’“, објашњава победник „Потере“.

Сматра да то што је победио у једном телевизијском квизу није неки херојски чин. Али да сви радни људи, не само људи из тешке индустрије, већ и људи који раде у трговини, наставници, људи који снимају емисије… све су то радници који раде врло вредно, који раде савесно, који раде дуго, али који у већој или мањој мери ипак не уживају плодове свога рада.

„Иако је тако, они не одустају, настављају даље, боре се за своје породице, за сопствено достојанство. Е, то је херојство. То је херојство и зато бих рекао не херој радничке класе, већ хероји радничке класе“, наглашава Јовић.

Са учешћем у квизовима почео је пре доста времена, али није био редован учесник и доста година је паузирао окупиран неким другим обавезама.

„Баш то време које је прошло заправо је било мотив да видим колико сам ја данас у тој дисциплини, која је племенита дисциплина надметања у знању, као што је квиз, да видим где се ја ту сада налазим. Тако да је превладао увек тај такмичарски мотив, и он је ту најважнији. Ја мислим да код свих учесника, било да се налазе на страни учесника или да су то трагачи, најважније је заправо то надметање“, додаје гост Београдске хронике.

Међутим, када се овакав подухват овако срећно и успешно заврши, проласком времена задовољство полако чили, али остаје једно задовољство друге врсте и другог квалитета, напомиње Ђорђе, а то је задовољство када видите да је то „у средини у којој живите и са људима са којима живите, произвело нешто код њих.“

„И људи управо тако кажу да сам их учинио поносним“, наглашава Ђорђе Јовић.

недеља, 03. март 2024.
14° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво