Координатор за интимност – нови пословни стандард у филмској продукцији

Сцена из филма Ниске страсти у којој Шерон Стоун изазовно прекршта ноге, а испод хаљине нема гаћице, постала је антологијска. Оно што смо накнадно сазнали, јесте да су глумицу слагали да се ништа неће видети због светла. Такође, продуценти филма су јој саветовали да ван сцене има секс са глумцем Мајклом Дагласом како би у филму сцена била уверљивија. Осим тога, била је и далеко мање плаћена од свог колеге.

Али то није све. Касније је током бракоразводне парнице судија био веома оштар према њој процењујући је као мајку на основу те сцене и филма.

Последњи танго у Паризу, чувени филм још чувенијег Бернарда Бертолучија, претворио је у пакао живот главној глумици Марији Шнајдер. Те 1972. године, она је имала само 19 година. Сцена секса, која је постала култна, није била у оригиналном сценарију. За њу је сазнала тек на снимању. Изјавила је да се осећала као да су је обојица силовали и да је заиста плакала. Никада се није опоравила и неколико пута је покушала самоубиство.

Наше глумице су проговориле недавно. Судски процес због сексуланог узнемиравања против учитеља глуме Мирослава Мике Алексића је у току. Може ли нова професија – координатор за интимност – да спречи овакве и сличне догађаје?

Најчешће су интимне сцене или сцене у којима глумци треба да се обнаже у филму, у сценарију описане са две-три, највише четири реченице, наводи др Амра Латифић.

Координатор за интимност у филмској индустрији

„И то управо и представља проблем јер је то онда сива зона која је подложна разноразним интерпретацијама. Тако да је до појављивања ове професије, односно до овог скорашњег тренутка, углавном је то било на личној иницијативи, када рецимо глумци и редитељи причају у четири ока, у четири зида. Сада са појавом ове нове професије ћемо се трудити, заправо да се лична иницијатива пребаци на стандард пословања“, наглашава гошћа Београдске хронике.

Овде се не ради о ограничавању креативности и ограничавању слободе, напомиње др Александра Ђурић. Сви учесници у процесу су заштићени и имају слободу да на структури искомуницирају међусобно и договоре нешто што би важило за једно поштовање, за границе које се поштују у смислу психолошке и физичке безбедности итд.

„Дакле, шта се може да пође по злу? Пре свега, имамо бројне аспекте, али може да дође до нарушавања психолошке безбедности, може да дође до нарушавања физичке безбедности, може просто да се јасно не искомуницира како ће та сцена у самом чину да изгледа и да неко пређе границу. Ја морам да кажем, не увек из идеје да наруши границу партнерке или партнера, већ просто из незнања“, додаје Ђурићева.

Зато је важно да сви учесници у процесу договоре пре саме сцене како ће да изгледа.

Координатор за интимност је пре свега добар психолог

Координатор за интимност је професија која обухвата више дисциплина. То је особа која је пре свега добар психолог. Значи, особа која зна шта је и психологија индивидуалаца, психологија колектива групе, односно психологија филмског сета, објашњава Амра Латифић. С друге стране, треба да буде добар комуниколог и особа која треба да претпостави како се глумац осећа.

„Тако да ћемо и ми на нашој школи да вежбамо те глумачке вежбе како би будући координатори за интимност и сами били у сличним ситуацијама. Не само у теорији, него и у пракси.“

Цела ову ову иницијативу је покренуо глумац Милан Марић, тако да је окупљен тим стручних људи из различитих области. Експертизе ће допринети у овом специалистичком курсу који ће трајати годину дана за дипломиране психологе који имају одређено искуство у сфери уметности или су просто заинтересовани да своју експертизу покажу у сфери уметности.

„Наш тим је заиста сјајан. Професори из различитих области, али бих волила споменути и партнере. То је UN Women и Савез психотерапеута Србије који у сарадњи са ТАУС-ом и са тимом који ће спроводити ту специалистичку обуку ће просто радити са младим људима и са психолозима који ће сутра моћи да учествују у самом филмском сету“, истиче др Александра Ђурић.

Физичка и психичка безбедност глумаца

„Ево конкретан пример, рецимо на сету имате регулисаног оружара који ради са глумцем који треба да користи оружје. Имате каскадера који је ту да се глумац не би повредио. Или рецимо када се раде сцене туче. Ја као глумица ако треба да ударим свог партнера, треба да симулирам ударац да га повредим, а он с друге стране тако да падне да не повреди себе. Сада управо, ова нова професија се бави, пошто смо се овде да кажем физички заштитили, психолошком безбедношћу“, додаје Амра Латифић.

Део тима који ради на овом пројекту чине и Кристина Брајовић Цар испред школе ТАУС, потом редитељ Никола Љуца и филмски критичар Драган Јовићевић и госпођа Рикановић испред УН жена.

Нови пословни стандард у филмској продукцији

Ова нова професија неће бити нека врста заповести или диктата, већ се ради на томе да се подигне свест о важности и значају ове професије, да филмске екипе пожеле да имају ово ново радно место.

„У свету је то већ почело, 2017. године, највише у Британији и Америци и Канади, асада то долази и у наш регион, ми ћемо бити први, ево можемо чак рећи и пионирски пројекат“, додаје Латифићева.

У нашој кинематографији има сличних примера као што су случајеви Шерон Стоун и Марије Шнајдер и то је разлог због којег се и покреће читава ова прича, не само код нас у земљи, али управо да не би дошло до те злоупотребе, да се нико не би осећао трауматизовано или злоупотребљено, ова врста приступа глумцу и радитељу, и целој филмској екипи, се подиже на један нови пословни стандард.