Од кума до државног непријатеља – Ранковић, Титови страхови и фабриковање афере ускоро у РТС-овој серији „Друг Марко”

Документарна серија Друг Марко има десет епизода и прича причу о животу Александра Ранковића, од његовог доласка у Београд на изучавање абаџијског заната, када је имао свега 12 година, до његове смрти 1983. године. Светко Ковач је, гостујући у Београдској хроници, рекао да је, изучавајући и прикупљајући грађу за сценарио, наилазио и на занимљиве чињенице о животу Ранковића, које нисмо имали прилике раније да чујемо.

„Наилазио сам и на чињенице које су не само у вези са Ранковићем, него и са другим политичарима из тог периода, са сукобима, пре свега, у српском руководству, који су били и 1941. у Београду, и 1944. на Вису, и шездесетих година када је почела афера прислушкивања, а и после тога. То су све догађаји који су практично имали велики утицај на судбину Србије, и на односе Србије, и њен статус у југословенској федерацији“, испричао је Ковач.

Серија је документарно-играног карактера и садржи реконструкције неких догађаја. Лик Александра Ранковића тумачи Небојша Дугалић.

Сто посто истинита прича

„Она је сто посто историјски тачна, зато што смо све заснивали на историјским документима, на чињеницама, без обзира да ли се ради о играном делу... Дијалози практично су можда мало прилагођени, али генерално њихов садржај, њихова суштина је заснована на стварним документима“, додао је гост РТС-а.

Као некадашњи начелник Војнообавештајне службе, Ковач је рекао да „наравно да постоје тајне о којима никада неће говорити“.

„Сви људи који су се бавили овим послом имају неке тајне за које сматрају да не би требало да буду део јавности, не због тога што би наступила нека штета, или што су те тајне застареле, него једноставно – то је такав принцип, посебно питања односа са иностранством и неких релација које једноставно не би требало да се отварају. Зато што то нема неки јавни интерес који би био значајан за наше грађане, а у суштини, могла би да наступи нека врста штете“, рекао је Ковач.

Објашњава да, док је писао сценарио за претходне серијале са сличном тематиком, одређене ситуације није обрађивао, зато што је сматрао да то не би било у интересу државе. На питање о томе да ли је Тито био прислушкиван каже: „Не, није био прислушкиван“.

„Ми ћемо дати одговор на сва питања која се тичу релација у руководству комунистичком тог периода, а једна од најважнијих је та афера прислушкивања. После Осмог Конгреса од 7. до 14. децембра 1964, Тито је дефинитивно одлучио да елиминише Александра Ранковића из политичког и јавног живота, зато што је он заступао концепцију федералну, а Кардељ, Бакарић а касније и Тито – конфедералну концепцију“, каже Ковач.

Три Титова страха

Истиче да се тада Тито плашио три ствари – прво, да то „одстрањивање Ранковића“ не добије антисрпски карактер, друго, плашио се реакције српских комуниста и треће, посебно значајно, плашио се Удбе.

„Да би то елиминисао, он је прво позвао Добрицу Ћосића, негде крајем децембра 1965. године, и рекао му да се плаши Ранковића и његове фракције, наравно, очекујући да ће Ћосић то пренети Ранковићу а да ће Ранковић да каже свој коментар о томе. И због тога је Ранковић већ од 1966. био прислушкиван. Њега је Служба прислушкивала да би пратила његове реакције, да би што лакше била извршена та смена“, испричао је Ковач.

Објаснио је и део реакције српских комуниста у том периоду.

„Тито је позвао 20. јуна 1966. године на такозвани консултативни састанак српске комунисте, и рекао им да су они сви прислушкивани, и да је и он прислушкиван, и видео је да је добио њихову реакцију, да ће сви бити против Ранковића, и да нема проблема. Да би решио проблем Удбе, он је лансирао аферу прислушкивања, и рекао је да је прислушкиван. Хтео је да уздрма Удбу, где је Ранковић имао велики ауторитет и велики утицај“, закључио је Светко Ковач.