ТВ критичарка хрватског портала тврди да је „Песма за Евровизију“ прешишала „Дору“

Зринка Павлић у свом тексту каже да је и на фестивалу „Песма за Евровизију“ било апсурдно смешних тренутака, трагично лоших песама и кича, али да се види да у Србији воле „Евровизију“, да схватају шта је и каква је, и да јој се баш као таквој истински радују.

„И због тога им је шоу бољи него наш“, тврди критичарка.

„Јест да сусједи имају релативно рецентно искуство с организацијом 'великог' 'Евросонга', али исто је тако чињеница да смо и 'ми' и 'они' склони сличној естетици (да не кажем 'естетици'), да и једни и други преозбиљно схваћамо 'Евросонг‘ па се добрим резултатима превише дичимо, а због лоших се смијешно љутимо, а да ни једнима ни другима локални избор за представника баш не представља најбоље из домаће глазбене продукције. У чему је онда фора?“

Павлићева закључује да „Песма за Евровизију“ не пати од „умишљене величине“, као хрватска „Дора“. За почетак, хвали тачку у којој су водитељи и певачки и плесачки извели једну од песама британске победнице на „Песми Евровизије" Making Your Mind Up' Bucks Fizza, као и то да смо имали прилоге о историјату „Евросонга“, па и ревијални део посвећен „Битлсима“, с обзиром на то да они потичу из Ливерпула у коме се одржава овогодишње такмичење.

„Другим ријечима, сусједи су шоу осмислили у оквиру онога камо иду и због чега се натјецање одржава, не инзистирајући да свијету (а заправо згроженој домаћој публици) покажу 'како се то ради' и 'погледајте какви смо ми генијалци'. Много нормалније, паметније и занимљивије. Ех, да. Био је и прилог о сценама еуровизијских натјецања, у којем су се мало и похвалили својом сценом у Београду 2008, али је и то било у оквиру наклоности 'Евросонгу', што је ипак љепше од безвезног урлања о томе како смо 'у прекрасној дворани' само зато да публика почне урлати на трибинама.“

Водитељи су, по мишљењу критичарке, имали бољих и лошијих момената, али се нису бавили сами собом, него шоуом и такмичарима.

Што се пак песама тиче, Павлићева сматра да је „Песма за Евровизију“ инклузивнија, отворенија, спремнија да прихвати оно што „Евросонг“ данас јесете, спремнија је и на прихватање „других и другачијих“.

„Тешко је замислити да би на 'Дори' у финале био припуштен момак као Јован Живадиновић Џипси, чијег су момка чак у бекстејџу медији навелико интервјуирали и запиткивали за подршку. Дежурни ауторитети за мушкост вјеројатно би имали коментаре и на побједника Luke-a Black-a, његов њежно-даркерски имиџ и танкоћутну изведбу високим гласом, а сигурно би било и реакција на мејкап инфлуенцера Filarriја. Полиција за укус, урбаност и очување 'грађанског' вјеројатно би на 'Дори' негодовала и на једног од фаворита – Принца од Врања и његову блискоисточно инспирирану 'Цвет с истока', али би зато сигурно запљескали Нађи, која се звуком своје пјесме 'Први ожиљак на души' тотално исфурала на Тејлор Свифт, баш као и 'наша' Миа Димшић. Дуо Гранд, на примјер, извео је маневар комбинације попа и опере, слично као и 'наш' Жак Хоудек прије неколико година, али се они, за разлику од Жака, нису схваћали смртно озбиљно па су са својом пресмијешном пјесмом и наступом испали тоталне легенде.“

За победничку песму Само ми се спава Лука Блека, Зринка Павлић сматра да је занимљива, са својом причом, визуелним и музичким идентитетом, мада можда није боља од ријечког „Лета 3“, мада мисли да је музички модернија.

„Али 'Песма за Евровизију' дефинитивно је била боља од 'Доре'. Ако ништа друго – а има и подоста другог, укључујући и сцену, која овдје није била опасност од епилептичког напада – у финалу шоуа видјело се да су га радили људи који воле 'Евросонг‘ за људе који воле 'Евросонг'. А већ је само то довољно да нас сусједи прешишају“, закључује ТВ критичарка.