Попевић: И поред „рата стриминг платформи“, ФЕСТ подсећа колико је важан традиционалан начин гледања филмова

Никола Попевић, у интервјуу за Интернет портал РТС-а, истиче да у време када је у току борба великих компанија за гледаоце у „кућним биоскопима", ФЕСТ као класични фестивал подсећа да је и даље значајан традиционалнији начин гледања филмова – у биоскопској сали са људима који су вероватно сличних интересовања и сензибилитета.

„Не морају ова два вида бити нужно супротстављена; ако ништа, може се рећи да је развој стриминг платформи приближио широком гледалишту дела из кинематографија дотад знаним само добрим познаваоцима, заљубљеницима, ентузијастима, професионалцима", каже Попевић.

Наводи да је добар пример за то планетарни феномен јужнокорејске серије „Игра лигње", која је постигла завидан успех иако не потиче са европског и америчких континената и снимљена је на језику који није енглески.

„Оваква већа отвореност за друге кинематографије и културе уједно отвара врата и већем интересовању за широку понуду ФЕСТ-а", додаје Попевић.

Када је реч о селекцији филмова на овогодишњем 51. ФЕСТ-у, првенствено издваја филм „Не говори никоме" који, како каже, већ неко време изазива контроверзе и разна тумачења.

„Прича о данском брачном пару који прихвати позив пара Холанђана да дође у њихову сеоску кућу, што се испостави као катастрофална грешка, у две трећине филма може се звати 'хорором ситуација'. Непријатности са другим људима су неизоставан део живота, али овај филм на радикалан начин преиспитује васпитање, менталитет и модерни тренд да је у сваком тренутку пожељно понашати се тако да нико не буде увређен. Али шта ако са друге стране постоје људи који не само што не поштују та правила, него су им и намере зле", наводи Попевић.

Указује да тумачења филма „Не говори никоме" углавном залазе у идеолошке сфере, као и да је ако се посматра као метафора, занемаривши апсурдну поставку, занимљив за размишљање и расправу.

Као другу препоруку издваја остварење пољско-израелскe копродукције „Мој комшија Адолф".

„Филм који на провокативан начин преиспитује може ли се са људске стране гледати на човека који важи за највећег злочинца у историји. Живећи у Колумбији, Јеврејин који је преживео Холокауст посумња да се у суседну кућу доселио нико други до Адолф Хитлер и почне да истражује тог човека. Сам наслов филма указује на ову сумњу и ту нема изненађења, с тим да се решење филма налази у неком сасвим другом смеру и у складу са, у недостатку другог израза, митологијом", истиче Попевић.

Поручује да је у том филму занимљиво и преиспитивање супротности – једног злочином разореног човека и другог који може бити нико други до одговорни за зло, али ето, стицајем околности труди се да мирно живи у суседству, као обичан човек.

Међународни филмски фестивал ФЕСТ траје до 5. марта, а на програму је стотину остварења.