Читај ми!

Давор Шпишић: Вера је антихероина стоичке издржљивости

На нашим балканским вукојебинама женама се и даље невољно признају статуси икона. А да иконична снага супержене понесе амблем једне читаве трауматичне епохе, е то је тек прави ендем. Зато је српска телевизијска серија „Вера“, којој смо на РТС-у управо одгледали и другу епизоду (емитује се суботом и недељом) вишеструко интригантна, пише Давор Шпишић, филмски критичар хрватског портала „Телеграм“.

Као вешто скројен жанровски блокбастер производ телевизијске индустрије и као сложени социолошки феномен.

Прича паралелно рађеног филма и десетоделне ТВ серије Вера базира се на животу и вратоломној судбини Вере Пешић (1919.-1944.), српске Мате Хари.

У психотичном прологу Другог светског рата Пешић је на усијаном београдском терену шпијунирала за рачун немачких, француских, енглеских и југославенских кабинета обавештајних моћи.

Види се респект према снажним женама

На крају брзотрошећег животног пута скончала је пред пушчаним цевима четничког стрељачког вода. Кратак, турбулентан и самоуништавајући Верин живот у предигри друге светске клаонице, као поручен је за призивање мита и рекреирања историјских чињеница. Линија појединачне судбине на фрески колективне трагедије увек је вибрантан фикцијски материјал.

Дође ли у зналачки инспирисане руке, попут редитеља Недељка Ковачића, који с Кристином Ђуковић потписује и сценарио, сочност телевизијске авантуре је загарантована.

Занимљиво је да је филмска верзија Вере Ковачићев дебитантски филм, а телевизијски формат, како већ прве епизоде најављују, омогућиће још сложеније разигравање свих слојева динамичних збивања и карактера.

Ваља подсетити да се Ковачић једном другом стварносном иконом из наше историје – Јованком Броз, бавио у документарно-играној серији Јованка Броз и тајне службе, тако да је приметан његов људски и стваралачки респект према снажним женама.

Комбинација трилера и мелодраме

Ковачић се непогрешиво одлучио за жанровску комбинацију шпијунско-политичког трилера и мелодраме, не бежећи ни од стрипоидног форматирања, ескапистичког гламура (продукција је заиста високих стандарда) и попкултуралних референци, постижући скоро артифицијелан угођај – стање тако својствено у времену пред великим друштвеним катастрофама.

Лавовски је лов одрадила глумица Јована Стојиљковић у чијој се доживљености и проживљености Вере узбудљиво кристализирају Ковачићеве визије. Верину мантру о холивудском сну којег носи као кофер, бежећи из провинцијалне учмалости у неодољиви зов Београда, Јована претвара у шеретску мембрану иконе исконског оптимизма.

Тихи и Прле за нове генерације

Њена је Вера изазовно неоптерећена Лолита, она која спољашњу инфантилну устрепталост и глад за бегом из социјалног безнађа претвара у снажно оружје егзистенцијализма. Тврдо и тврдоглаво решена да опстане у бруталном мушкарачком свету, несумњиво је снажнија од свих тих бараба што се иживљавају на њеном телу и души.

Вера Јоване Стојиљковић природно припада Отписанима. Оно што су нашим детињствима били Тихи и Прле, Воје Брајовића и Драгана Николића. Нове генерације имају Веру. Антихероину стоичке издржљивости.

уторак, 24. децембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње