Глума је мој живот – сећање на Мишу Јанкетића у Музеју позоришне уметности

У Музеју позоришне уметности уприличено је Вече сећања на једног од највећих српских и југословенских глумаца, Михаила Мишу Јанкетића. Бранка Петрић, гошћа Београдске хронике, дружила се са њим пуних 60 година.

Михаило Миша Јанкетић је у богатој каријери одиграо преко стотину улога у позоришту, највише у свом Југословенском драмском. Огроман траг оставио је и на филму, телевизији и радију.

Добитник је свих најзначајнијих глумачких и друштвених признања, Добричиног прстена, Октобарске награде, четири Стеријине награде, Награде „Павле Вујисић“ за животно дело.

„Он је доста пре и моје генерације и генерације мога супруга Бекима, добио јако добре, сјајне и велике глумачке задатке. То је било у Прљавим рукама и онда је све некако кренуло и он је обележио живот не само у Југословенском драмском, него и у толиким другим позориштима у којима је играо“, наглашава Бранка Петрић.

Када је добио улогу Игоа у Сартровим Прљавим рукама, 1966, било му је 28 година. За ову улогу добио је награду „Раша Плаовић“.

„Нико не зна моје глумачке мане боље од мене самог. Сумња у пролазност и краткотрајност онога чиме се бавимо толико је јака да не можемо да опстанемо ако нисмо прихваћени и подстицани, јер сувише тога је против нас“, рекао је Јанкетић у једном интервјуу.