Оркански висови – да ли је постојао стварни Хитклиф у животу Емили Бронте

Када је Емили Бронте објавила Орканске висове 1847. године под псеудонимом Елис Бел, огорчени викторијански критичари су то сматрали дивљим, непристојним и неморалним. Један га је описао као „комбинацију вулгарне изопачености и неприродних ужаса“.

Нови филм Френсис О'Конор, Емили представља романтичну причу о могућој љубавној авантури која је могла бити предложак за култни роман Емили Бронте. Док се Емили враћа као бунтовница, неприлагођена и најчуднија од „чудних сестара“, како их је енглески песник и дечји писац Тед Хјуз назвао, филм свесно одступа од историјских чињеница, мешајући биографију са митологијом Бронте и драматуршким заплетом како би представио сасвим другачију слику. Аустралијско-британска редитељка О'Конор у свој филм ставља Емили у центар своје приче.

Ова Емили је млада жена која пије рум и џин, пуна опијума, чији је живот, у редитељкиној визији, био верзија Орканских висова. Као што је један рецензент рекао, „Емили није биографски филм о Емили Бронте, већ фантастично препричавање њеног живота“.

Пошто се веза између Кетрин Ерншо и Хитклифа из романа сматра једном од најстраственијих прича у енглеској књижевности, људи сумњају да је ћерка свештеника удовца могла да је напише, а да није искусила романсу из прве руке.

О'Конорова у филм наговештава да је страствена, али трагична афера између Бронте и локалног ђакона, Вилијама Вајтмана, подлога за везу Кети и Хитклифа. Њихова романса је приказана као узаврела, а сексуална интимност пара узнемирава Вајтманова религиозна уверења.

Ко је био Вилијам Вајтман?

Вајтман има истакнуто место у причама о романтичним животима сестара Бронте. Био је ђакон њиховог оца, Патрика Бронтеа, у цркви Светог Михаила и свих анђела између 1839. и 1842. и пријатељ све браће и сестара Бронте.

Али упркос ватреној причи у поменутом филму, не постоје чињенични докази који би подржали идеју да је Емили имала недозвољену везу са Вајтманом. Ако ништа друго, она је једина сестра Бронте која није романтично повезана са Вајтманом. И Ен, Емилина млађа сестра, и Шарлот, њена старија сестра, наводно су биле заљубљене у њега.

Као што филм показује, у фебруару 1840. Вајтман је открио да ни сестре ни Шарлотина најбоља пријатељица, Елен Наси, никада нису добиле честитке за Валентиново, па им је враголасто послао једну, прешавши 15 километара како би им послао анонимне честитке.
Историјски гледано, Вајтман је упамћен по томе што је био и изузетно популаран и изузетно згодан. Срећом, пошто је Шарлот нацртала његов портрет, његов лик је сачуван од заборава.

Ен Бронте је била у романтичној вези са Вајтманом. Шарлот је у писмима наводила да је он седео „преко пута Ен у цркви, тихо уздишући и гледао је из прикрајка покушавајући да придобије њену наклоност – а Ен је тако тиха, њен поглед тако снужден“.

Након Вајтманове преране смрти од колере у септембру 1842, Ен је написала песму Нећу те оплакивати, вољени. Неки биографи су врло слободно спекулисали да је лик ђакона Едварда Вестона у роману Ен Бронте, Агнес Греј (1847) и песма доказ да је Ен била заљубљена у Вајтмана и да јој је он узвратио наклоности.

Емилини измишљени љубавници

Филм Френсис О‘Конор, међутим, није прва романсирана биографија у којој се указује како је Емили Бронте имала љубавника, а током година, неколико других личности је навођено као могући кандидати. На пример, пошто је Емили волела да посећује библиотеку у Понден Холу, месту за које се тврдило да је инспирација за Трашкрос Грејнџ у Орканским висовима, спекулисало се да је била у вези са Робертом Хитоном и да је он чак засадио дрво крушке у њену част. Хитонов потомак је тврдио да је веза између љубавника била надалеко позната, али да су породичне разлике забрањивале брак.

Слично томе, 1936. теоретичарка Вирџинија Мур је тврдила како је пажљиво ишчитавајући Емилине поетске рукописе идентификовала мистериозног љубавника: неког Луиса Паренсела. Нажалост, не само да нема историјских доказа за постојање такве особе, већ је Мур погрешно прочитала рукопис. "Louis Parensell" су заправо биле речи "Love's Farevell" и био је то наслов за песму коју је предложила Шарлот када је приређивала песме своје сестре за објављивање 1850, након Емилине смрти 1848. године.

Мурова је такође тврдила да је Емили Бронте била лезбејка, што су касније истражили и феминисткиња, академик Камил Паља и биограф сестара Бронте, Стиви Дејвис, иако, опет, нема доказа који би подржали било какав чврст закључак о овом питању.

На другим местима, неки су погрешно протумачили блиску везу између Емили и њеног брата Бранвела, сугеришући да су имали инцестуозни однос и да је то пренето у однос Кети и Хитклифа у Орканским висовима.

Осим написаних текстова, нови филм није први филмскa верзија која нуди могућег љубавника за Емили. У филму Оданост Кертиса Бернхарта из 1946. године, са Идом Лупино у улози Емили, наводи се да је други ђакон украо ауторкино срце: Артур Бел Николс, човек који ће се оженити Емилином сестром, Шарлотом Бронте, 1854. године.

Мотиви Орканских висова заправо се могу наћи у Емилиној поезији, посебно у њеном стиху који произлази из Гондала, имагинарног света који је створила са Ен. Али чак и у недостатку доказа, многи упорно приписују магнетизам романа замишљеном љубавнику Емили Бронте, а не њеној моћној машти. Вилијам Вајтман је можда актуелни кандидат у овом филму, али неће бити последњи.