Кањон реке Вучјанке игра важну улогу у серији „Било једном у Србији“

Лепота која оплемењује, снага која задивљује. Кањон реке Вучјанке подно Кукавице којег су исклесали вода и време један је од најлепших у Европи. У Пешином Јазу и Дев казану снимане су најлепше љубавне сцене филма и серије Било једном у Србији.

Бата из Вучја, сликар који је насликао баба Деску и коње са окренутим потковицама, најбоље зна колико овај кањон може бити инспирација уметницима.

„Филмом Било једном у Србији овај кањон је угледао светлост дана и то је уједно и позив многим туристима и љубитељима природе да дођу и виде један од најлепших кањона у Европи“, прича Бата из Вучја.

А Вучје још чува ту стару патину, старе куће које су послужиле као идеална сценографија. У комшилуку Цонетове и Рушкине куће, Градимир Ђокић Гаја био је домаћин филмској екипи:„Овде је било преко 150 глумаца и статиста и помагача, изузетна сарадња“. 

Вучјанци су били добри домаћини, а многи као глумци-почетници и статисти били део једног великог пројекта. То искуство памтиће целог живота.

„Већ ме препознају како иде серија, тако да је врло вероватно да ће ми популарност расти“, каже глумац Андрија Стојилковић.

Статиста Славиша Митић каже да је имао лепо искуство и да је играо не само он већ и његов пас Чапа.

Поново ради биоскоп у Вучју

Викендом у време емитовања серије улице у Вучју и околним селима су празне. Људи седе испред телевизора да виде и осете магију.

Директор Дома културе у Вучју Братислав Станисављевић истиче да је премијера одржана после 27 година: „Могу слободно да кажем – биоскоп поново да ради“.

„Играм на свом дијалекту и играм у филму који говори о нашим прецима и једном златном времену између два светска рата“, наводи предности рада на оваквој серији Иван Јанковић, глумац Народног позоришта у Лесковцу.

Било једном у Србији – фикција или стварност? За Лесковчане и једно и друго јер гледајући серију поново су уверени да су снови достижни.