Ејбел Ферара ексклузивно за РТС: Већ смо у светском рату
Један од највећих редитеља данашњице, Ејбел Ферара, аутор култних филмова „Зли поручник“ и „Краљ Њујорка“ на 79. Филмском фестивалу у Венецији пажњу је привукао новим филмом „Отац Пио“. У ексклузивном интервјуу за РТС открива због чега је прича о историјским поделама и данас актуелна.
Иако насловљена Отац Пио, историјска драма која нас враћа у време након Првог светског рата, није биографски филм о мистичном, контроверзном италијанском монаху, стигмати (игра га Шајла Лабаф) – који је постао познат у време успона фашизма и растућег отпора комуниста у Италији.
Ејбел Ферара, рођен у Бронксу, сада настањен у Риму, фокус ставља на 1920. и апокалиптични догађај који је променио ток историје – масакр над народом након што је у граду на југу Италије, десница изгубила на првим слободним изборима.
Отац Пио је комплексна вишеслојна прича. Говори о друштвеним и идеолошким поделама у прошлости које и данас постоје. Колико сте тежили универзалности?
– То се дешава и данас. Зато смо посветили филм рату у Украјини. Све се понавља. Догодило се и у Америци прошлог јануара. Били су избори. Неко изгуби, потегне се оружје, следећег тренутка цео свет је у рату. По мом мишљењу, то што се десило 1920. био је заправо први догађај Другог светског рата. Помислите само колико је људи страдало током тог рата, седамдсет пет милиона. То је сумануто.
У вашем ранијем филму 4:44 Последњи дан на Земљи, говорили сте о смаку света. Контекст Оца Пија је такође мрачан и делује као почетак краја света. Где смо данас – уз пандемију, рат, финансијску кризу, глобално загревање?
– Налазимо се усред светског рата, признали то или не. Мислите да ово што се дешава у Украјини није светски рат? Помињу се атомске бомбе. И пандемија је ратни чин. Вирус је вештачки. Да ли је потекао од слепог миша или не – није битно. Поента је да свака земља производи вирусе као оружје. Прича ли ико о миру, да ли иједна земља говори о решењу за ову ситуацију? Не. Прича се о нафти и о оружју. Нико не говори како ово да се заврши. Осим нормалних људи, никога то не занима.
Да ли се начин на који снимате филмове променио, након што сте се из Америке преселили у Европу?
– Сигурно, мењам се сваког дана. Ја сам за слободан живот у потрази за срећом, за владавину људи над људима, за људе. То ми је у души и верујем у то. И верујем у живот који ником не штети. Нисмо овде да патимо.
Коментари