Отворен 75. Кански филмски фестивал, између политике и уметности

Француским филмом „Рез“ оскаровца Мишела Азанависијуса, почео је Кански филмски фестивал. За 75. Златну палму такмичи се 21 филм.

У Кану су коначно пале маске и фестивал се након онлајн издања и прошлогодишњег одржавања током лета, вратио у стари мајски термин, без епидемијских мера. А шта обележава 75. издање? Најпре уплив светске политике.

Мишел Азанависујус морао је да промени назив своје зомби комедије Z у Рез, након што је украјински филмски институт од Канског фестивала и редитеља то и захтевао због актуелне симболике слова "Z".

Уз то фестивал је и званично осудио агресију Русије на Украјину, не одобривши акредитације представницима руске филмске индустрије као и новинарима из Русије.

Међутим, улазницу за фестивал добио је награђивани руски редитељ Кирил Серебрењиков, дисидент који је почетком године напустио земљу након што је претходно боравио у кућном притвору.

Иако је његов филм подржао филмски фонд Романа Абрамовича, његова биографска драма Жена Чајковског са још 20 остварења такмичи се за Златну палму.

„Имам велику одговорност о којој сам размишљао веома пажљиво. Одлучио сам да приступим филмовима као гледалац, да о њима не мислим већ да слушам срце. Остављам са стране сва предзнања о филмовима истих редитеља, наградама које су добили и ранијем учешћу на фестивалу. Отворен сам према свим светским кинематографијама и водим се само емоцијама“, каже председник жирија Венсан Ландон.

И док за неке ствараоце, како кажу овде у Кану, није право време за црвени тепих, други већ дефилују испред фестивалске палате.

Уз редитељске звезде, бивше победнике и неколико холивудских атракција повратнички Кан демонстрира стару, добру моћ. Том Круз промовише ишчекивани Топ ган: Маверик, а редитељ Баз Лурман биографски филм о Елвису Прислију.

Србија је и ове године у Кану. Наш павиљон, на истом је месту на Канском маркету. Филмски центар Србије представља садашње и будуће пројекте.

А српска мањинска копродукција, Брана либанског редитеља Алија Шерија, снимљена у Судану током револуције, приказује се у паралелном програму „Петнаест дана аутора“.

У жирију који у том програму додељује награду „Европа синемас“ је Игор Станковић, директор „Мегаком филма“.