Филм „Нотр Дам у пламену“ Жан-Жака Аноа на репертоару биоскопа у Србији

Играни филм редитеља Жан-Жака Аноа „Нотр Дам у пламену“, заснован на истинитој причи, део је репертоара у биоскопима широм Србије. Пре премијере, одржана је и панел-дискусија о пожару у најпознатијој париској катедрали.

Пре три године, 15. априла, када се пламен са врха катедрале проширио једним од најрепрезентативнијих примера француске готичке архитектуре, свет је нетремице посматрао ноћ у којој је горео Нотр Дам.

Пред Парижанима и туристима окупљеним у споредним улицама урушавао се врх централног торња, једног од симбола града. Од тада су приповедане бројне приче о ноћи у којој је Париз, а са њим и велики део света, застао пред Нотр Дамом у пламену.

„Наравно, тада ми је било веома тешко, али и сада ће ми бити тешко да поново гледам те слике, приказе катастрофе. Ја сам ту трагедију преживео у Јерусалиму, пратио сам догађај са групом израелских и палестинских интелектуалаца. Био сам изненађен њиховом тугом, тиме колико их је погодила чињеница да француски и светски симбол бива разаран“, наводи Пјер Кошар, амбасадор Француске у Србији.

Француска ватрогасна служба спречила је урушавање једног од главних звоника Нотр Дама. Конструкција здања, велики део уметничких дела и верских реликвија сачувани су, међу њима Христова круна.

Више стотина ватрогасних и полицијских службеника, градских званичника било је посвећено очувању осмовековне светске културне баштине, по цену живота. Аноова драма посвећена је њима.

Жан Жак Ано написао је сценарио који скицира стварност и ништа више од тога, јер како сам каже, реалност је барокнија од фикције.

„Респектабилни француски, али и светски редитељ, Жан-Жак Ано, познат по делима као што су Седам година на Тибету и У име руже, и овога пута је од једне теме направио филмски спектакл. Наиме, он је кроз игране секвенце реконструисао све оне трагичне, немиле догађаје од пре три године, када је горео Нотр Дам. А у то је имплементирао, негде, отприлике, процентуално гледано, неких пет одсто архивских снимака, односно грађе која је настала, пре свега, захваљујући записима самих учесника те ватрене стихије, а то су ватрогасци. Ту си и исповести многих свештеника и људи који су били сведоци тог немилог догађаја“, наглашава филмска критичарка Сандра Перовић.

После уклањања спаљених делова здања, прошле године почела је рестаурација и изградња реплика појединих елемената катедрале. Велики део академске јавности, архитеката, мајстора старих заната, студената, непрестано ради на враћању старог изгледа центру Париза, уз наду да ће први посетиоци у обновљено здање ући 2024. године.