Слађана Зарић: „Досије Косово `98" доноси приче које до сада нису испричане

Филм Досије Косово`98, говори о догађајима који су се догодили у периоду од марта и априла (када се званично узима да је започео оружани сукоб на Косову и Метохији) до септембра 1998. године, када је окончана велика летња офанзива српске војске и полиције.

„Чини ми се да смо сви у тим тешким и турбулентним временима, када су догађаји просто смењивали једни друге, заборавили на све оне трагедије које су обележиле животе људи на том подручју. Аудиторијум ће имати прилику да поново сагледа сва она дешавања на Косову 1998. године: отмице, убиства, мучења, блокаде путева, нападе на села. То је била свакодневица становника Метохије, о којој људи који живе у централним деловима Србије нису ни онда много знали, а не знају ни сада. Мислим да ће многи детаљи из ових филмова бити велико изненађење за гледаоце", истиче ауторка Слађана Зарић и напомиње да филм Деведест осма доноси приче које до сада нису причане.

У филму сведоче отети цивили, мали број њих који је преживео страхоте УЧК логора, чланови фамилије несталих, као и бројни полицајци који су изнели главни терет борби са ОВК терористима током 1998. године.

Документарно - играни филм Досије Косово - Деведест осма реализован је у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Републике Србије.

Током априла, Радио-телевизија Србије емитоваће и други филм серијала Досије Косово посвећен Рачку, који спада у један од од најконтраверзијих догађаја модерне српске историје- „наводном масакру који је у јавном мњењу Запада послужио као припрема за почетак бомбардовања Југославије. Први пут ће о Рачку говорити бројни саговорници који су били учесници борбе, како припадници ОПГ, тако и припадници ПЈП (одреди полиције). Биће то први документарно-играни филм који ће предочити догађања у Рачку, од пре 22 године, малтене из сата у сат." каже ауторка.

Истраживања грађе за ове филмове обављена су врло одговорно и детаљно, а заснивају се на исказима које су сведоци дали како екипи РТС- а, тако и надлежним органима Републике Србије, односно тадашње Савезне Републике Југославије. Многе драматизације урађене су и на основу изјава заштићених сведока, који су сведочили у процесима који су у Хашком трубуналу вођени против лидера УЧК.

„Мислим да ће и у овом серијалу бити присутан исти потпис, који на неки начин обележава и све моје претходне филмове: саговорници сведоче искључиво о ономе што су сами видели и доживели, драматизације су засноване на истинитим догађајима, а не на фикцијама редитеља. Хронологија догађаја исписује драматургију филма", рекла је Зарићева.

Драматизација за документарно- играни филм о дешавањима током 1998. године, снимљена је у селима Каменица, Горњи и Доњи Матејевац, у околини Ниша...

У улогама се појављују глумци Народног позоришта из Ниша, као и други професионални глумци из тога града. Са њима је, веома успешно, на терену радио редитељ Милан Јовановић. Ангажован је и албанолог, који је са глумцима радио на тексту на албанском, на специфичним дијалектима и изговорима.

„Остале улоге су врло успешно изнели припадници одреда Жандармерије из Ниша, који су заиста дали свој максимум и схватили значај филма који радимо. Неки од припадника Жандармерије, који су били статисти, су и актери дешавања на Косову и Метохији, тако да су нам помогли како бисмо што верније приказали сцене о којима говоримо. А неки од њих су, нажалост, и лично доживели трагедију коју снимамо- отет им је отац и убијен од стране ОВК. Сви смо овој причи пришли са пуно емоција, емпатије и одлучности, да је што је могуће боље изведемо до краја." наводи ауторка.

Ауторка верује да ће филм о Рачку бити веома интригантан и занимљив гледаоцима, јер ће, на основу бројних сведочења, напокон сазнати шта се дешавало у Рачку, тог јануара 1999. године.

„Причајући приче о страдањима Срба, желим да њихове судбине упишем у колективно сећање овога народа. Наравно, да је немогуће обрадити свако убиство и сваку отмицу, али дочаравајући атмосферу која је тада постојала, приказујући бруталност која је била присутна - све те жртве, на неки начин, отимам од заборава. А број оних који је страдао, који је отет и потом на бруталне начине усмрћен, уопште није мали. На тај начин је, 1998. године, према подацима Комисије за нестала лица РС, страдало око 200 особа српске националности, а за телима више од 50 Срба и даље се трага.

Многи од њих су цивили, а неки су били припадници полиције и војске. Број Албанаца који је убијен 1998. године од стране УЧК је и већи. Били су то Албанци које је ОВК, углавном, етикетирала као сараднике Срба или као политичке противнике. Судбине отетих морају да остану забележене и починиоци приведени правди. Ако сам документарно - играни серијал Ратне приче са Кошара и Ратне приче са Паштрика снимала како бисмо свим тим учесницима рекли једно велико ХВАЛА, онда овим филмовима приступам са мотивом и жељом да се недужне жртве не забораве", истакла је Слађана Зарић.