„Било једном у Србији“ - када је Андрија рекао да му је омиљена играчка мотика, добио је улогу

„Оно што је мени било задивљујуће, када сам почео да истражујем је, да су у то време, лесковчаки индустријалци који су се бавили прерадом вуне, вуну увозили из Аустралије, обрађивали у Лесковцу а извозили у Америку готов штоф, готов текстил. Мислим да је то податак који мало људи зна, али не само то", рекао је у Београдској хроници редитељ Ристовски.

Додаје да до сада, лесковачки дух и менталитет можда нису добијали прави простор у кинематографији, и да су према речима Лесковчана, који су гледали филм Било једном у Србији - сада добили право место.

Млади Андрија Стоилковић, који тумачи лик Штигланчета у филму, каже да су Лесковчани задовољни тиме како је Лесковац приказан.

Андрија има жељу да постане глумац, а тренутно је ученик Средње медицинске школе на смеру Зубни техничар.

„То је дете из једне мало руралније средине, пуно духа, живота, које је шегрт једном од главних јунака Динета који држи први биоскоп у Лесковцу, тако да он у филму је неко ко прави тај први контакат са публиком, продаје карте, дели семенке за џабе у фишецима, дели клакере, цепа карте, пушта пројекције када његов газда није у могућности...", објаснио је Ристовски.

Говорећи о томе како је баш Андрија изабран за улогу Штигланчета, Ристовски објашњава да је на аудицији било пресудно то што је рекао да му је омиљена играчка - мотика.

„Рекао је да га интересује историја, да воли да чита књиге, да помаже родитељима у башти и то га је разликовало од друге деце", додао је редитељ.

Пандемија је утицала и на ток снимања филма. Било је прекида, а своју последњу улогу у овом филму одиграо је Иван Бекјарев.