Денис Мурић – од „Ничијег детета“ до „Златног дечка“

Упознали смо га као клинца из Звечана, кога је публика заволела у фиму „Ничије дете“. Млади глумац Денис Мурић недавно је привукао пажњу у остварењу „Златни дечко“. Добија бројне понуде, а ускоро ћемо га гледати у Југословенском драмском позоришту у представи „Алиса у земљи страхова“.

Поверовали смо му одмах. Још када се пре осам година први пут појавио на филму, у остварењу Ничије дете Вука Ршумовића. Данас, након филмова Енклава, Тома, серије Група, позоришних улога, потврђује наше поверење и у новом биоскопском хиту Златни дечко. Денис Мурић је у насловној улози.

– То је неки период који се мени тренутно дешава у животу, да се заправо поклапа са тим феноменом који смо обрађивали у филму. Односно, млад момак, талентован, даровит, који због свог талента упада у разне неприлике.

Филм нам показује да таленат није довољан за успех, па макар био и вансеријски. Неопходан је посвећени рад. Шта још по Вашем мишљењу?

– Самокритичност, дисциплина коју људи морају наћи сами за себе. Ја сам свестан да сам ја у овом периоду баш Златни дечко и свестан сам да морам да радим још пуно и да сам тек на почетку, и да је све ово, још увек, производ неког дара или талента. Од 'ничијег детета до златног дечка'. Некако је све долазило тако природно да нисам имао потребу било шта да се пуно питам, да ли је или није. Сваког дана се преиспитујем.

Око чега се преиспитујеш?

– Пре свега око вредности своје. Да ли сам довољно вредан за овај посао? Да ли некоме узимам место? Просто, да ли сам доследан овог свог позива и задатка. Стварно се трудим, не да останем на земљи, него да стварно некако останем на свом. Да не одлетим у свим тим мислима и похвалама, јер није лако. Ја сам свестан да ту престаје напредак. Волео бих да мој напредак никада не престане и да стално радим на себи.

Ужива у пробама, у стваралачком процесу и филмским и позоришним. Ових дана за комад Алиса у земљи страхова у ЈДП-у, у режији Александра Поповског.

– Толико се ствари отворило у том позоришту. Баш сам некако, пружило нам је пуно простора и слободе која онда заправо постаје неки терет, јер схватам да можда ништа није довољно. И филмске пробе могу подједнако да буду интересантне, и занимљиве, и надахњујуће. Нема правила, никаквих. Садржај је тај који нас „ложи”.

Досадашњи глумачки пут Дениса Мурића био је богат квалитетним садржајима. И наставља се. Гледаћемо га и у новим филмовима Слободана Шијана, Косте Ђорђевића, а ових дана чита и нове сценарије.