"Нечиста крв"- слика Бориног Врања које је било дом различитих народа

Врање је било 400 година под Турцима. Од 15. до 19. века важна тачка на Царском( цариградски ) друму- великој саобраћајници која је спајала Београд и Истанбул.

„Господин Новаковић каже да је Врање било јужна стражара Србије. Оно је заиста било једна врста вододелнице између Црног мора и Илирског мора и рекао бих раскршће између истока и запада", истакао је проф. др Александар Растовић, директор Историјског института Београд.

„Врање је било познато по везеним тканинама, а костим и народна ношња су и данас најбогатији.Пошто се налазило на друму било је познато и по механама и хановима", рекао је др Урош Шешум,Филозофски факултет Катедра за историју.

Врање је Османлијама било веома важно, толико да је у једном периоду постало седиште кадилука и зато је привукло бројне Турке.

„Они су пре свега били трговци образовани, поред турског су знали и арапски језик. Са собом су донели своју културу, веру, традицију", рекао је проф. др Александар Растовић, директор Историјског института Београд.

О етничкој структури становништва Врања тог доба писали су странци попут аустријског дипломате Хана.

„Он напомиње да је 1862. године у Врању живело 8.000 становника, око 5.000 су били православци, а остало су били муслимани", истакао је професор Растовић.

Срби , Турци и Арбанаси живели су у истој вароши и куповали на истој пијаци, али су хијерархија и неписана правила ипак постојали.

„Сви богатији Срби су били хаџије,покорници Христовог гроба, врло побожни. Трговина није познавала разлике у вери", рекао је др Урош Шешум,Филозофски факултет Катедра за историју.

"Албанци се пре свега баве, полјопривредом, земљорадњом и сточарством, али свакако не треба занемарити чињеницу да се они налазе у пограничним војним службама Османског царства, па су турске војне и цивилне власти често користиле Арбанасе, Албанце , Арнауте за обрачуне са српским народом", рекао је проф. др Александар Растовић, директор Историјског института Београд.

„И Арнаути и Турци су били једнаки пред законом. Њихов племенски систем дозвољавао је убиства", рекао је др Шешум.

Арнаути или Арбанаси никада нису наступали као појединци, већ увек као представници целог братства, односно фиса.

„Постоји арбанаска изрека - велики су само фис и бог, која у великој мери објашњава њихову снагу на терену. Уколико прекршите реч у трговачком односу са једним Албанцем, припадником једног фиса, то повлачи сукоб са целим фисом", напоменуо је др Урош Шешум,Филозофски факултет Катедра за историју.

 После ослобођења од Османског царства 1878. године, и припајања Кнежевини Србији, структура становништва у Врању се мењају.

„Будући да су они представљали муслиманску милицију,већи број Албанаца мештана и Турака није сачекао српску војску већ је пре уласка српске војске у Врање напустило град и повукло се ка Прешеву", рекао је др Урош Шешум,Филозофски факултет Катедра за историју.

"Некакво правило тог становништва је било да не жели да служи држави и војсци која није муслиманска. То је био разлог, а не наводно етничко чишћење и притисци српских власти да се они иселе. Ми имамо податак, Феликс Кањиц говори о томе да се после 1989. године на тај простор вратило око 4.000 Арбанаса.

И опет су се Срби , Турци и Арбанаси, и у ослобођеном Врању, сусретали на истим пијацама и слагали око исте ствари-трговине.