Борино Врање чува дух песника људске душе, приповедача трагичних судбина

Простор у ком се највише осећа дух старог Врања и Бориних јунака је његова родна кућа. Рођен пре 145 година, рано је остао без родитеља, са баба Златом.

"По казивању Борином, баба Злата је знала у зимском периоду, у средишњем делу куће где је некада било огњиште или у летњем, под тремом, да га узме у крило и до дубоко у ноћ да му испреда разне приче, да му прича о старим, врањским породицама, људима, догађајима", истакла је Лидија Илић кустос Музеја-куће Боре Станковића

Осим у Врању, Бора се школовао и у Нишу и Београду.

"Бора се одселио, 1902.године, се оженио Београђанком Ангелином Милутиновић, имао је три ћерке, Десанку, Станку и Ружицу. Станка се није удавала, Ружица није имала деце, једино од Десанке има унуке Зору и Драгана", рекла је Драгана Декић.

"Остао ми је у сећању претежно тако седи, озбиљан, замишљен и пуши. Све до терасе, док се не дође до саме куће, то је била лоза, а лево и десно је била башта, и то цвеће.Када се вратио из Париза, када су га питали како му се Париз допада, рекао је Париз је леп, али моје Врање је лепше", из архива Борине ћерке.

Све три Борине кћерке биле су у Врању када је његова родна кућа, 1967. године претворена у Музеј-кућу, споменик културе. У њој је његова столица, табакера, прва издања књига. Сећање на прадеду чува и Милица Живадиновић, сликарка, која је први пут посетила Музеј-кућу прошле године.

"Тај ћилим који ме сачекао са врата је уствари нешто што се појављује у мојим сликама без да сам ја тога била свесна. То је био тренутак у којем сам ја доживела ето тако нешто, генетско наслеђе", рекла је др Милица Живадиновић, сликарка и праунука Боре Станковића.

Снажан утисак на Милицу оставља и екранизација дела Боре Станковића. Филм је гледала три пута, нестрпљиво чека и наставак радње у серији.

"Нешто што вас удара у стомак, нешто што је јако брзо и динамично и интересантно, и тај положај жене, и како је Бора доживљавао уопште и како нам је осликао то време сурово", рекла је Милица.

Песник људске душе, приповедач трагичних судбина и друштвених догађаја. Бора Станковић је писао о завичајном Врању у коме данас многе установе и манифестације носе његово име.