„Небеса“ - филм који отвара питања греха, милости и праштања

Три приче и три временска периода. Година 1993, 2001, 2026. у недефинисаној средини. У том раздобљу протеже се животни пут главног јунака - бившег официра ЈНА који је постао избеглица, чланова његове породице и неколико ликова чије су судбине одредјене божијим чудима.

Филм о Богу и чудима, верујућима и атеистима није лако жанровски одредити.

„Ја кажем да је то хришћанска алегорија са елементима комедије. Међутим комедија сама по себи је доста различита из приче у причу. Негде је на нивоу италијанског неореализма или италијанског филма 70-их. Негде је то црна комедија, а у другој причи више личи на британски филм", каже редитељ Срђан Драгојевић.

Небеса се наслањају на Драгојевићев опус из деведесетих, склоност ка иронији и хумору према том времену, али отварају један нови ауторски поглед са елементима фантастике о савременом пост социјалистичком друштву и либераном капитализму.

„Има толико паметних и предивних мислим и тих завршених метафора које је Срђан јако интелигентно и даровито проткао кроз филм, тако да постоје одговори на питања - и све приче чини ми се да је Срдђан које је почао, заправо и завршио", каже глумица Наташа Марковић.

Небеса су снимљена уз подршку Филмског центра Србије и у копродукцији са државама у окружењу, и са регионалном екипом глумаца. Уз Горана и Бојана Навојеца у главним улогама су и Ксенија Маринковић, Нела Михаиловић.

„Једна од реченица у филму, а моја прва - Боркина јесте - Ћаћа ти није за овај свет, и она говори о човеку главном јунаку нашег филма који има анђеоску душу, и који потпуно не припада ни том миљеу у коме су нити том тренутку", прича Нела Михаиловић.

Небеса отварају многа питања поред осталих о греху, милости, праштању, искупљењу - али, не дају одговоре. На гледаоцима је да своја виђења различито пројектују.