Варајети: „Тома“ – чежњива почаст југословенској музичкој легенди

Мјузикл-биографија Тома, са Миланом Марићем у главној улози, мапира богати живот легендарног југословенског певача и кантаутора Томислава Здравковића, једног од највољенијих уметника и најпожртвованијих извођача свог времена.

Сценарио који су заједно написали Драган Бјелогрлић и Никола Пејаковић, Зоран Лисинац и Маја Тодоровић, осмишљен је за мејнстрим забаву и „скаче” између деценија да би испричао причу о Томином успону, од скромних почетака у српском селу до краја живота.

Томина популарност, фактор носталгије, заједно са позамашним одломцима из његовог опуса, требало би да привуче гледаоце из свих бивших југословенских република и њихове дијаспоре.

Иако неким гледаоцима може засметати поједностављивање и композиција Бјелогрлићевог приступа (шта је одсуство једне или две жене када их је мушкарац имао четири?), други ће бити одушевљени боемским миљеом извођача, песника, уметника и спортиста различитих нација државе која више не постоји.

Чак и они који никада нису чули за њега цениће његов топли баритон и меланхолију, живот испричан кроз стихове песама, наводи Варајети.

Филмом се тврди да су омиљене баладе Томе Здравковића инспирисане несрећним везама и неоствареним љубавима.

Ауторка чланка Алиса Симон као најбољи пример за то даје сцену у којој је Ромкиња Рушка приказана као Томина прва љубав. Дата је као сабласна фигура, понекад насмејана, понекад тужна, која се током читавог филма појављује са букетом белих ружа. Немогућност да буду заједно инспирисала је једну од његових првих, личних песама.

Тома је на самом почетку каријере, педесетих година, добио подстицај за напредак од већ веома успешне Силване Арменулић (Тамара Драгичевић), познате као „краљица севдалинки". Током година они дивно хармонизују у дуетима, али никада не остварују сексуални однос који Тома прижељкује.

Написао је неколико песама о њој, а поклонио јој једну од најбољих – Шта ће ми живот без тебе, драги, која је постала један од њених највећих хитова.

Неверство његове прелепе жене Наде (Милена Радуловић) покреће настанак нових популарних песама које његова публика воли. Тома чак посвећује песму несрећној супрузи (Паулина Манов) строгог лекара (Петар Бенчина) који га је лечио од рака бешике, и изводи је посебно за њих у веома сентименталног сцени, коју су Бјелогрлић и корежисер Зоран Лисинац искористили да покажу Томину лојалност пријатељима и породици.

Наравно, Тома има своје пороке. Пије до те мере да уништава бубреге, дими као димњак и губи мало богатство на картама и коцки – што је све снимљено на прилично клиширан начин.

Али када не ломи чаше у кафани или започиње туче у казину, главни глумац Марић успева да пренесе Томин шарм, мањак претенциозности и харизматично присуство.

Свакако, најузбудљивији елемент филма јесте великодушна количина Томиног дела која је изведена било акустично у малим просторима било у великима халама са пратећим бендом и клавијатурама, истиче се у критици.

Док се одржава Томина последња концертна турнеја, док му је нарушено здравље и почиње рат на Балкану, Бјелогрлић и Лисинац стварају тензију у филму о томе шта ће се прво десити – смрт једне државе или уметника?

Што се техничких елемената филма тиче, Варајети каже да има и добрих и лоших страна, посебно када се посматрају одећа и стил времена. Неки од костима су веома занимљиви, али ужасне перике одвлаче пажњу.