Суровост али и рањивост - филм „Лихвар“ Немање Ћеранића стигао у биоскопе
Први домаћи филм снимљен током пандемије - „Лихвар“ редитеља Немање Ћеранића, добитник награде „Милутин Чолић“ на недавно завршеном београдском Фесту, стигао је у домаће биоскопе.
Лихвар, каматар, бивши боксер. То је јунак стилизоване криминалистичке драме - са причом о животу садашњем, и покушају да се изађе из зачараног зеленашког круга.
Из пера Страхиње Маџаревића настало је дело о подмиривању рачуна, али и о томе да је свако свакоме дужан.
У једном наизглед обичном дану, смештен је и заплет и расплет, али и пресек живота главног лика – Мундира.
„Нама је инспирација за овај филм био Душан Петковић који игра јунака. Он је нама причао одређене приче шта је прошао у животу. Ја и Страхиња смо на неки начин то успели да уденемо у сценарио, помешали смо фактички истину и фикцију“, наводи редитељ Немања Ћеранић.
Локална тема која се одвија у Инђији, смештена је у добро познати жанровски образац својствен поетици „Новог Холивуда“, по правилу окренутог ка херојима односно антихеројима.
А такав је и јунак филма Лихвар – суров и рањив.
„Мислим да то даје одређен слој филму, где гледамо једног човека који је у послу и то рутински ради, и онда када је питању породица, он је заправо топао човек“, додаје Ћеранић.
Лихвар је узбудљива, убедљива, стилизована – потпуно заокружена квалитетна филмска прича, са изузетним глумцима и натуршчицима која, иако снимљена уз скромна средства, доноси свежину и иновативност потребну српском филму.
Коментари