Премијера документарца „Крека: Ловац на снове“ на овогодишњем Фесту

На предстојећем Фесту публика ће имати прилике да погледа документарни филм у режији Слободана Иветића Крека: Ловац на снове, портрет архитекте Миљена Кљаковића Креке, једаног од најцењенијих филмских сценографа који је исписао југословенску, српску и светску кинематографију.

„Оно што је Новак Ђоковић за тенис, то је Крека за филм. Он је сарађивао са највећим глумцима и продуцентима и великим холивудским продуцентским кућама. Прилика је да се кроз тај филм прикаже читава његова каријера“, наводи редитељ филма.

Сценографија је место где се одвија прича једног филма. Пажња гледалаца је обично окренута ка глумцима и причи, а сценографија је за публику нешто природно, међутим све то је неко морао да направи, додаје Иветић.

Овај филм је прилика и да публика види како се сценографија гради, почев од саме идеје, скице, елабората па до изградње тих, понекад и читавих градова.

„Крека је рецимо, направио комплетну Венецију са каналима у Луксембургу. Та његова сценографија је била атракција неколико година коју су туристи обилазили“, подсећа саговорник Бојане Марковић.

У филму ће се видети до сад необјављени материјали из личне архиве и разговори са најеминентнијим ауторима седме уметности, међу којима су и Џони Деп, Бери Левинсон, Ридли Скот, Џери Луис, Горан Марковић, Срђан Карановић, Слободан Шијан, Горан Паскаљевић, Душан Ковачевић...

Осим људи са којима је сарађивао у филму се појављује и сам Крека који описује своје путовање кроз филмску уметност.

„Говори и о том проклетству сценографа, јер оног момента када се филм заврши и камера угаси, декор нестаје. Све се руши и нестаје", каже редитељ документарца Крека: Ловац на снове.

Миљен Крека Кљајковић је иначе, осим архитектуре, дипломирао режију и камеру на Француској филмској академији у Паризу и теорију филма на Универзитету Париз - Сорбона. Режирао је 11 кратких играних и документарних филмова.

Радио је са најзначајнијим филмским ствараоцима у бившој Југославији, почев од Срђана Карановића, Горана Марковића, Горана Паскаљевића, Лордана Зафрановића, Слободана Шијана, Александра Ђорђевића, Душана Ковачевића, Емира Кустурице...

За рад на филму Деликатесна радња 1991. године је освојио највишу француску филмску награду Цезар за сценографију што му је широм отворило врата светске кинематографије.

Како каже Иветић, редитељ Бери Левинсон сматра да је Крека најбољи сценограф на свету. Признаје да има добрих сценографа, али нема сјајних као Крека.