Можда нико није савршен, али „Неки то воле вруће“ изгледа јесте

После холивудског хита Неки то воле вруће, са Мерилин Монро, заснован на истом сценарију, убрзо је режиран Бродвејски мјузикл Пуслица. После премијере 1972. године у театру „Мажестик“ представа је одиграна више од пет стотина пута. Одважност Соје Јовановић довела је Неки то воле вруће и пред београдску публику.

„Кад је дошла, донела је комад. Кренули смо. Нашла је екипу, сјајну екипу. Ево Булета Гонцића, Ивана Михић је била прва Пуслица. Соја је имала снагу некако да увек пронађе  идеалну особу за те ствари“, истиче глумац Раде Марјановић.

„Нисмо очекивали пре 30 година када је била премијера да ће се овако нешто догодити. Тада када је премијера 27. децембра 1990. у ствари је постала новогодишњи поклон за наше гледаоце. И ево, 30 година се сви добро забављамо и они у публици и ми на сцени“, додаје Светислав Гонцић.

За дуговечност реакција публике, глумци сматрају заслужним лајт мотив овог мјузикла – уживање – које осећају и гледаоци и извођачи.

„Публика која воли и прати мјузикл је посебна публика, а публика представе Неки то воле вруће је најбоља публика коју сам ја до сада имала прилике да сретнем. Тај аплауз, тај громогласни аплауз који ми доживимо када силазимо низ ове степенице је стварно посебан доживљај“ наглашава Бојана Стефановић.

Неки то воле вруће није сасвим једносмерна прича. Представу употпуњује гламурозна сценографија, раскошни костими и јединствени музички аранжмани.

Соју Јовановић многи су називали првом дамом позоришне и филмске режије. Само за Позориште на Теразијама режирала је 11 представа.

Кажу да је Соја умела да разигра анасмбл који је своју енергију преносио и на гледаоце. Кроз историју наслов је само један бисер који је оставио велики траг, мада, како у представи кажу, нико није савршен.