Улазак у „Мочвару“

Тандем Марковић-Новковић добро нам је познат као одлична комбинација ауторског приступа у српској кинематографији. Филмови које су до сада заједнички урадили (Сутра ујутру, Рударска опера, Бели, бели свет, Отаџбина) наговештавају и естетику серије Мочвара и фикцију о реалности која нас окружује у њеном најогољенијем облику. Директну, сурову, без увијања и повлађивања гледаоцу и, пре свега – тачну.

А та естетика смешта нас у Београд двадесетпрвог века у којем се дешава неколико мистериозних убистава атрактивних жена различитог социјалног статуса. Полицијски инспектор Никола, који је зашао у ране четрдесете године живота, ради са својим тимом на расветљавању тих злочина.

Истрага напредује споро, јер је жртве међусобно веома тешко повезати. У паралелном току радње одвијају се и приватни животи главних јунака серије, дајући нам слику о неколиким генерацијама заробљеним у времену транзиције.

Суочени са властитим проблемима и надањима, дубоко укорењеним у временима кроз која је ова земља пролазила, у сталном ћорсокаку пред новим убиствима која се гомилају, Никола и његов тим покушавају да превазиђу све личне несугласице и разочарања и реше убиства због којих је полиција под константном критиком јавности и медија...

Написана у духу најбољих скандинавских крими-серијала (Мост, Убијање, Трилогија: Миленијум) Мочвара нам отвара један сасвим нови, несвакидашњи приступ у изради овог играног жанра. Харизматичне личности, огољени дијалог, радња вођена у неколико паралелних токова без јефтиних праволинијских решења... само су неки од њених најзначајнијих квалитета.

Са друге стране, ова серија преузима само модел представљања једне криминогене стварности истичући аутентичне карактеристике средине у којој се радња дешава. Сивило Новог Београда, изграђеног на мочварном тлу, носи са собом једну специфичну атмосферу отуђености, бескомпромисне борбе за опстанак на том и таквом простору и проблематичну историју неколико генерација које су одрастале и формирале се од деведесетих година прошлог века па на овамо.

Зато су и убиства која се у серији дешавају ритуална, бизарна, окрутна, нешто са чим се искусни београдски инспектори нису до тада сретали.

Ово је прича о греху и жудњи, о љубави и мржњи, ово је прича о пријатељству које почива на злочину и тајнама. Исто тако, ово је прича о људима који су истовремено спаситељи и мучитељи, жртве и џелати, и прича о једном граду који лагано тоне у мочвару своје прошлости. Прошлости препуне социјалних немира и револверашких обрачуна на београдским улицама. Прошлости из које су се и изнедрили ликови из Мочваре, пуне дрога, алкохола и немаштине.

Ни сама сексуалност у овој серији није представљена на типичан начин. У маниру најбољих следбеника свога професора Живојина Павловића, једног од најзначајнијих аутора црног таласа у југословенском филму, и ауторски тандем Марковић-Новковић храбро показује нагост протагониста серије. Њом самом они дају критички однос према злу у савременом друштву, метафорички улазећи у корене тог зла кроз веома снажне и упечатљиве сцене уткане у ову причу.

Изванредну глумачку екипу предводи један од сигурно најбољих глумаца са ових простора, харизматични Горан Богдан. Његова интерпретација главног лика серије носи у себи вишеслојну креацију једног, још увек младоликог а опет изузетно искусног глумца, тачног у својим поступцима и исказивању емоција.

Раме уз раме са њим појављује се још двоје младих нових лица, Јана Бјелица и Стефан Трифуновић, који своје ликове граде са једнаком истинитошћу и пуним уверењем у оно што играју.

У серији је присутна и читава плејада изузетних домаћих глумаца различитих генерација, попут Бориса Исаковића, Наде Шаргин, Бојана Жировица, Дубравке Ковјанић, Марте Бјелице, Мионе Марковић, Светлане Бојковић... Њихови ликови постављени су редитељски тачно и веродостојно склапају пуну слику мозаика ове приче.

Играна крими-серија Мочвара у фокусу је Редакције драмског и домаћег серијског програма РТС-а још од 2016. године, када се појавила на Конкурсу за спољне продукције. Тада је носила назив Нови синови и била оцењена високим оценама за квалитет сценаристичког предлошка од стране уредништва наше куће.

Пут који је серија превалила до сусрета са публиком, неколико верзија сценарија и дуг и мукотрпан рад у њеној реализацији само су допринели још бољем и тачнијем квалитету овог дела.

Верујем да би Мочвара могла да постане наслов који ће одјекнути и ван граница Србије. Јер, иако се не ради о лаганом садржају, публика на разним странама света заслужује да препозна истину, аутентичност и квалитет које им ова серија доноси. А исто то заслужујемо и ми.

Аутор је одговорни уредник Редакције драмског и домаћег серијског програма РТС-а.