Серија „Швиндлери" – како пролазе џепароши туђе среће

Тридесете године прошлог века. Мештанин Паланке добија милион динара. Нико не зна ко. И од једне учмале средине, Паланка се претвара у поприште занимљивих догађаја. Мења се пејзаж места, али и људи.

Или заправо не? Можда је срећна новост само омогућила да неке ствари изроне из прашине?

Ђорђе Милосављевић за РТС открива да ли неко може да се препозна у овој серији, али и могу ли домаће серије да парирају страним.

Шта значи реч „швиндлери"? Ко су швиндлери?

Сама реч „швиндлери" је један леп германизам – леп, јер и на српском звучи занимљиво, као нешто се уврће, заврће, претвара. Швиндл је превара, а швиндлери су преваранти. Два главна јунака серија „Швиндлери", Ика и Божа, желе да буду професионални преваранти, што ће рећи швиндлери. Ипак, како ће показати прича серије, то некако не одговара њиховим правим карактерима, због чега их швиндлерске амбиције увале у озбиљне невоље.

Радња серије „Швиндлери“ одвија се у Паланци. Је ли то измишљено место или сте неком постојећем променили име?

Место је измишљено, то је једна права српска архи-паланка. Кад сам јој давао име, падала ми је на памет и Паланка, која се помиње у роману и серији „Корени". То је паланка која има све праве паланачке особине – овде морам да додам да сам се, како ће се у финалу серије показати, трудио да ту и такву паланку, оцрњену и оклеветану у српској култури, на известан начин и одбраним.

Серија је урађена по стрипу који је изашао 1993. Колико је изазовно направити сценарио по стрипу?

Серија је инспирисана стрипом, који сам радио са цртачем Брадом Милутиновићем и који је недавно објављен као албум у издању „Систем комикса". Ипак, није реч о дословној адаптацији, прича креће од сличне ситуације али се различито развија у серији и стрипу – осим тога, рекао бих да се из стрипа у серију „прокријумчарила" и и специфичне стрип естетике, везане за начин на који су представљени карактери јунака, па и сама Паланка, као место у коме се приче дешава.

Где ћемо се препознати у „Швиндлерима“, ми који живимо данас? Које проблеме и дилеме делимо?

Прича „Швиндлера" дешава се тридесетих година прошлог века, али нека опште места из наше стварности свакако су заједничка. То би могло да се пре свега односи на лик Софре Игњатовића, у сјајном тумачењу Гагија Јовановића, који представља политичку константу паланке, градоначелника, или „палачелника", који је на том месту одувек, и планира да ту остане заувек.

Могу ли домаће серије да парирају страним? У ком су сегменту конкурентније, креативном, техничком, занатском?

Верујем да могу и да, упркос објективним продукционим ограничењима, наши телевизијски производи полако хватају корак са оним што представља квалитетну савремену светску телевизијску понуду. Тешко је направити прецизно поређење, јер су наше серије специфичне већ по томе што се обраћају превасходно српској публици.

У сваком случају, кључ будућег развитка нашег телевизијског производа биће да нађе неку нешто ширу и већу публику од оне искључиво домаће.

Куга, колера и друге заразне болести често су биле тема књига, филмова, серија. Хоће ли коронавирус постати тема? Боље речено, колико брзо ћемо имати домаћу серију на ову тему?

Живим у Земуну, а он има дугу историју „контумца", односно карантина, који је скоро цео век био смештен на месту где је данас земунски парк. Ова тема, заразе и карантина, свакако је и велика и привлачна, а верујем да најбољи резултати могу да се очекују од екранизације сјајног романа „Беснило" Борислава Пекића, која је већ планирана за реализацију.

*Серија од 12 епизода снимљена у копродукцији компаније Телеком Србија и РТС-а, а извшни продуцент је кућа Атос из Београда. 

Режију потписују Немања Ћеранић и Мирослав Лекић, а ликове, између осталих, тумаче Павле Менсур, Филип Хајдуковић, Драган Јовановић, Горица Поповић, Андрија Кузмановић, Дејан Луткић...