„Имагинарни бројеви“, први српски филм у селекцији Берлинала после осам година – прича о детињству, љубави и одрастању

Филм говори о талентованој тинејџерки, која са оцем одлази на републичко такмичење из математике, које би могло да јој отвори пут ка светлијој будућности. Кроз један дан путовања, осликан је њихов, близак и емотиван однос.

„Имагинарни бројеви за нас симболизују наше детињство, односе са родитељима и сва та такмичења која смо прошли, као и награде које смо добили или пропустили“, наводи Јелица Јеринић.

Са косценаристом се трудила, како каже, да убаци све универзалне, али и интимне елементе из нашег детињства и сећања, због чега су се људи лако повезали. Неки су се препознали у тим такмичењима, а неки у односу са родитељима.

„Јако ми је занимљив тај однос оца и ћерке. Онда смо се трудили да однос између глумаца буде тако присан, леп и интиман, како би се то пренело на филм. Тако су Маша и Горан (ћерка и отац) изградили свој однос и мислим да је то све довело до тога што се може видети на филму“, истакла је млада редитељка.

Идеја за кратко остварење развила се током пандемије.

„Тај период нас је натерао да се запитамо о неким стварима из прошлости, доста смо размишљали о својим породицама, посебно што смо тада били у Финској и нисмо могли да дођемо у Србији. Враћали смо се у детињство, размишљали о односима са родитељима, одрастању у том посттранзиционом времену. Све то смо преточили у ту причу“, објаснила је Јелица Јеринић.

Имагинарни бројеви су први српски кратки филм који се нашао у програму Берлинала после осам година.

„Јако смо срећни због тога. Реакције публике су биле доста добре. Посебно нам је драго што су били и млађи чланови публике, деца која су постављала питања. Увек је занимљиво чути од њих. Осим тога, јако ми је драго што је филм краткометражног формата успео да дође на један овакав фестивал“, каже редитељка.

Дуго је радила у Финској, а свих претходних десет година каријере каже да је утицало и довело до места где је сада.

У Финској се бавила, како је навела, другачијим филмовима, углавном комедијама, а сада током премијере у Берлину неки људи у публици су заплакали.

„Не знам да ли то значи да се нешто у мени променило, али је свакако обогатило мене као особу“, додала је Јелица Јеринић.

Осврнула се и на тему родне динамике, која има важну улогу у филму.

„Због тога ми је било важно да прикажемо једну девојчицу која је талентована и која ће се једног дана бавити нечим што можемо назвати 'мушким' послом, односно професијом у којој су мушкарци доминантни“, истакла је редитељка.

Осим Имагинарних бројева, Јелица Јеринић ради и на дугометражном филму – Стота млада.

„То је прича која је са мном још од факултета са студија драматургије, где сам са професором Срђаном Кољевићем развијала тај сценарио. Због тога ми је посебно драга та прича и волела бих да једног дана снимим тај филм. Надам се и да ће ме успех Имагинарних бројева приближити могућности да снимим целовечерњи филм“, рекла је Јелица Јеринић.