Стенли Кјубрик – редитељ кога оптужују да је снимио шетњу по Месецу

За Стенлија Кјубрика тврде да је био визионар, перфекциониста, одважан, поетичан, опсесиван, једном речју, геније. Умро је 7. марта 1999. године, пет дана пошто је завршио свој тринаести филм. Никада се није појавио на премијери свога филма, 25 година није дао ниједан интервју, живео је у замку опасаном зидом са 25 соба.

У потпуности је контролисао своје филмове – од писања сценарија, избора локација за снимање, музике, сценографије, монтаже, до одлуке у којим ће се биоскопима приказивати. Био је бескомпромисни критичар људских слабости, ишчашени црнохуморни ексцентрик, луд за шахом, књигама и музиком. 

Кјубрик је прва два филма снимио од позајмљеног новца и у оба је био и камерман, и сниматељ тона, и монтажер и редитељ, али је успео да заинтересује велике филмске студије. После успеха са филмовима Стазе славе и Спартак, за који је тврдио да је једини филм над којим није имао потпуну контролу, удружује средства са продуцентом Џејмсом Харисом и откупљују права на интригантни роман Владимира Набокова, и 1962. године снима филм Лолита.

Др Стренџлав или: како сам престао да бринем и заволео атомску бомбу

По многима ремек-дело, Доктор Стренџлав из 1964. године, је први у низу бисера Кјубрикове научно-фантастичне трилогије. Првобитно је желео да филм буде озбиљна адаптација књиге Питера Џорџа Црвена узбуна, који говори о полуделом генералу и његовој одлуци да нападне Русију.

Али је филм на крају постао антиратна комедија апсурда, цинична пародија хладноратовске кризе која је наговестила потоње културне промене крајем шездесетих и постала омиљена у америчким контракултурним круговима. Наводно, неке од најбољих дијалога у филму смислио је сам Питер Селерс (легендарни Инспектор Клузо), који у филму, поред главне, игра још две улоге.

2001: Одисеја у свемиру 

Кјубрик се потом окреће епском пројекту 2001: Одисеја у свемиру, филму на чијем ће стварању радити пуне три године у сарадњи са култним писцем научно-фантастичне литературе, Артуром Кларком. Одисеја у свемиру је први редитељев филм у боји у којем је слика превладала речи.

Био је то судбински сусрет два велика уметника из чије ће сарадње 1968. године произаћи један од највећих и најконтроверзнијих класика филмске уметности уопште који, је поставио темеље потоњих остварења овог жанра.

Одисеја у свемиру је једини Кјубриков филм који је награђен Оскаром и то за специјалне ефекте, али и који му је донео репутацију у одређеним круговима, који су потом тврдили да је снимак из 1969. године на коме се виде први кораци човека на Месецу, заправо Кјубриков лажирани снимак урађен за потребе Насе.

Паклена поморанџа 

После космичке Одисеје, Кјубрик се окреће мрачној филмској визији будућности човечанства потонулог у насиље, визију романописца Ентонија Барџиса из 1962. године. Кјубрик отвара још једно болно друштвено питање о суштинским узроцима и последицама насиља у друштву, односу према појединцу, постављајући ванвременску Бетовенову музику као контраст друштвеној конфузији без правих одговора, лицемерју и бруталним сценама насиља.

У Енглеској је филм забрањен због експлицитних сцена насиља младих припадника банде, а редитељу и његовој породици је чак прећено смрћу. На лични Кјубриков захтев продуценти су повукли филм из биоскопа. 

Исијавање 

После низа провокативних, друштвено ангажованих и научно-фантастичних тема, које су подигле силну прашину и поделиле мишљење публике и критике, Кјубрик проналази инспирацију у једном од најнапетијих хорор класика Стивена Кинга, Исијавање.

Филм са Џеком Николсонoм углавној улози, донео је ново, веома интригантно искуство, испричано кјубриковски прочишћеним филмским језиком. Злокобну атмосферу нарастајућег лудила, напето ишчекивање појачава, као и увек, пажљиво одабрана музичка подлога. 

Бојеви метак

Године 1987. појавио се нови Кјубриков филм Бојеви метак (Full Metal Jacket) трауматична, готово документаристичка прича о офанзиви током рата у Вијетнаму. Наслов је израз из војне терминологије који означава оквир напуњен муницијом.

Филм грубо суочава оне који се нису борили у Вијетнаму са реалношћу и иронијом тог рата, као и са перверзним начином на који је амерички естаблишмент оправдавао овај рат. Кад се узме у обзир да Кјубриков филм ниједног тренутка не прави хероје од америчких војника, јасно је зашто није имао већег комерцијалног успеха. 

Широм затворених очију 

Свој последњи филм, Широм затворених очију, Кјубрик је снимио после дуге, дванаестогодишње паузе. Као и сви претходни, и овај филм, у коме насловне улоге тумаче Том Круз и Никол Кидман, носио је на себи препознатљиви кјубриковски сензибилитет, проницљивост, доследност и провокативност у причи о сложеним односима мужа и жене, њиховом међусобном поверењу и сексуалности.

У питању је филм чију премијеру Кјубрик није доживео. Продукцијска кућа је примила и погледала филм, а Стенли Кјубрик умире пет дана касније. Премијера филма је одржана тек после четири месеца, због чега ће кренути гласине да је накнадно монтиран, да је цензурисан и да су из филма избачена 24 минута.

У Оксфордовом речнику од 2016. године постоји придев „кјубриковски“.