Бранка Петрић: Када је Беким отишао, као да је отишао мој близанац

Шестог фебруара премијерно је приказан студентски филм Слободни скакачи у којој глуми и Бранка Петрић. То је један од седам филмова студената треће године режије са Факултета драмских уметности у Београду, који је приказан у оквиру манифестације „Било једном на ФДУ“.

„Премијера је прошла тако што сам ја прво имала представу, па сам отишла док је филм био на половини. Не знам како је публика примила тај филм, верујем добро“, рекла је, гостујући у Београдској хроници, Бранка Петрић.

Филм је иначе, инспирисан причом познатог Београђанина, Рената Грбића, који је спасао многе животе. Позната глумица додаје да је то петнаести филм који је радила са студентима.

„Мене тада обузима таква нежност и не могу да тачно дефинишем то осећање, јер знам шта их све чека и како је тај пут тежак. Зашто да не помогнемо ако имамо времена. Није то баш лако. Свака генерација носи нешто ново, другачије“, каже глумица тврдећи да јој прија да ради са младим колегама јер је то посебна размена енергије.

„Моја мама је увек говорила – Ја учим од тебе, ако што сам ја учила од ње“, каже Петрићева.

Вишеструки „ускакач“ 

Петрићева је, говорећи о дугој и богатој каријери,  рекла да је често била „ускакач“ у улоге, односно да је због одсуства глумаца била у прилици да их мења и то искуство је, како каже, имала најмање 15 пута.

„То је ужасан стрес. Имате мале улоге од неколико реченица што свако може да уради а имате ускакање у велике улоге, за које глумци уче текст месец и по, а ја морам рецимо за дан и по да научим ту улогу“, испричала је Бранка и додала да је најстресније такво искуство имала на почетку каријере када је морала да замени велику Рахелу Ферари.

„Она се изненада разболела, представа продата, они не знају шта ће... Дођу код мене и кажу да бих могла са великим напором да ускочим у ту улогу...“, присећа се глумица која каже да је тада за три дана морала да научи седам сонгова.

„Због Бекима сам научила да не касним“ 

Иначе, у току је припрема документарног филма о животу Бекима Фехмијуа. Бранка каже да је од њега научила да буде много тачнија.

„Ја сам увек каснила а он је био увек тачан. Мени је било страшно да негде стигнемо пет, шест минута раније, а он је волео да стигне раније“, присетила се Бранка говорећи да се од Бекима научила још и уредности, пошто је она раније, како каже, била „мало лежернија“.

„Били смо различите природе, али допуњавали смо се“, каже Бранка.

У листу Недељник, изашао је велики текст под насловом „Најлепша љубавна прича“, која говори о вези Бекима и Бранке.

„Наша прича је почела баш као страсне љубавне приче које обично кратко трају и немају срећан крај. Наша прича почела је као праве љубавне приче, али ето, доживела је 43 године. И мислим да је имала срећан крај без обзира што је Беким отишао пре мене. Ја ћу за њим, али до краја смо били ипак заједно“, рекла је о вези са Бекимом Бранка и додала да сада, када њега нема, осећа „као да је отишао њен близанац“.