Да ли се сећате Дороти и Тотоа – осам деценија „Чаробњака из Оза“

Холивудски студио MGM потрошио је три милиона долара (данас око 55 милиона долара), желећи да одговори на комерцијални успех остварења Снежана и седам патуљака. 

Намера је остварена и филм је освојио две награде Оскар, једну за музику и другу за најбољу оригиналну нумеру, Over the Rainbow, док је номинован у категоријама за најбољу фотографију, специјалне ефекте и уметничку режију.

Чаробњак из Оза је прославио и нову звезду Холивуда, Џуди Гарланд.

Филм је зарадио пристојан новац одмах пошто је почео да се емитује, а посебно после емитовања на каналу Си-Би-Ес, 3. новембра 1956. године.

Али, упркос комерцијалном успеху, филм Чаробњак из Оза неки сматрају проклетим. На сцени је било толико озбиљних незгода да су специјални ефекти скоро коштали живота двојицу глумаца који су играли летеће мајмуне, пошто су жице које су их држале у ваздуху пукле, а они пали. Такође, један од каскадера је повредио ногу због експлозије на снимању.

Било је познато и да је шминка која се користила на снимању Чаробњака из Оза проузроковала невоље за неколицину глумаца који су добили алергије па и опекотине.

Бади Ебсен, који је изабран за улогу Лименог дрвосече, отровао се због пудера који је био од алуминијума, па је завршио у болници само девет дана после почетка снимања. Пошто се није опорављао, заменио га је Џек Хејли. Уместо алуминијумског пудера, шминкери су за њега користили пасту у коју су ставили алуминијумски прах. Глумац је ипак зарадио алергију, али је завршио снимање.

После алуминијума, шминка од бакра 

Маргарет Хамилтон, која је глумила злу вештицу, добила је опекотине по кожи због шминке која је садржала бакар. Ипак, нису је заменили другом глумицом, пошто је снимање, док се није опоравила, могло да се настави без ње неколико недеља.

Још један пех десио се када је један од споредних глумаца згазио и повредио пса Терија (Тото), који је морао бити замењен, док се није опоравио, другим псом.

„Неки од ових специјалних ефеката никада пре нису рађени, синдикати нису постојали, на глумце, посебно споредне, гледало се као на слуге у студију“, каже новинар Алџин Харметс, који је „ризичан“ процес настајања филма описао у делу "Making of The Wizard of Oz".

Ипак, ауторка биографије Џуди Гарланд, Ени Едвардс, сматра да су те приче преувеличане. Једна од њих, која се деценијама препричавала, говори о томе да се један од споредних глумаца обесио на сету, што је касније демантовано.